09May2018

Javna rasprava o nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

U Beogradu je 8. maja u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) održana tribina "Nova Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane - ključne promene i njihove posledice". Povod za organizaciju javne debate o strateškim dokumentima iz oblasti bezbednosti i odbrane jesu objavljeni nacrti novih Strategija – Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.

Na tribini kojom je moderirao Filip Ejdus, učestvovali su: Jelena Pejić, istraživačica BCBP-a, dr Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fund-a, Anđa Petković, projektna menadžerka CEAS-a, dr Marko Savković, programski direktor BFPE-a, Goran Tepšić, asistent Fakulteta političkih nauka, Centar za studije mira i Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centara za istraživanje javnih politika.

Iako je Ministarstvo odbrane pokrenulo postupak javne rasprave 20. aprila 2018. godine, na tribini se niko od predstavnika ovog ministarstva nije pojavio. Bez obzira na odsustvo predstavnika nosioca Strategije, učesnici tribine ukazali su na ključne promene i skrenuli pažnju na nedostatke i propuštene prilike ovih važnih dokumenata.

Jelena Pejić osvrnula se na ulogu predsednika u sistemu nacionalne bezbednosti. Novi strateški dokumenti predviđaju da predsednik sada objedinjava i usmerava funkcionisanje čitavog sistema nacionalne bezbednosti. Do sada je rukovođenje sistemom nacionalne bezbednosti bilo u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Pejić je istakla da se „na taj način formalizuje i legitimiše realno pomeranje fokusa političke moći“. Ona je takođe upozorila i da je u odnosu na aktuelnu Strategiju izbačen pasus koji navodi da svi ministri, kao i sve tri službe bezbednosti, daju Vladi izveštaj o stanju nacionalne bezbednosti. Dodala je da sada toga više nema i da to ništa ne može da kompenzuje. Dodatno zabrinjava i to što su iz Strategije izostavljena načela profesionalnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti.

Da su ovi nacrti dokumenti trenutka, a ne vizije, istakao je Igor Novaković. On se je detaljno osvrnuo na pitanje koncepta vojne neutralnosti i naglasio da je i ovaj put propuštena šansa da se ovo opredeljenje Republike Srbije jasno objasni i odredi. Jedini pomak u odnosu na staru, a i dalje važeću strategiju, je što se u novoj pominje koncept vojne neutralnosti. Ipak, Novaković smatra da će u narednom periodu doći do redefinisanja pojedinih delova Strategije, posebno onih koji se odnose na Kosovo i Metohiju, imajući u vidu čitav proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Na koncept vojne neutralnosti osvrnula se je i predstavnica Centra za evroatlantske studije, Anđa Petković. Ona je istakla da se pažnja mora posvetiti vojnoj neutralnosti koja je uvedena 2007. godine jednom jedinom rečenicom, što nije dovoljno. Dodala je da taj koncept nije održiv ako se to ne unese u druge važne dokumente, ali i da se u budžetu vojske opredele sredstva za tu namenu.

Goran Tepšić kritikovao je analizu strateškog okruženja koji utiče na nacionalnu bezbednost Republike Srbije, pošto kreatori Strategije nisu prepoznali postojanje tzv. neuspelih država u regionu, imajući u vidu da one predstavljanju hroničan bezbednosni problem. Tepšić je istakao da se regionalna stabilnost ne može graditi samo na jakim ličnim kontaktima političkih elita, već kontinuiranim jačanjem i građenjem država, koje apsolutno nisu izgrađene u potpunosti.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi kritikovala je što se u dokumentu pažnja posvećuje „zloupotrebi meteorologije“, ali ne i zloupotrebi vatrenog oružja.

Jakobi je ocenila da nije dovoljno što se u dokumentu pominje "subjektivna bezbednost građana", jer ni u Strategiji, a ni u obrazloženju nacrta, nije navedena metodologija ispitivanja percepcije bezbednosti građana. Ona je istakla da je potrebno da se u Strategiju uvrsti i ratifikovani međunarodni sporazum o trgovini naoružanjem (Arms Trade Treaty), imajući u vidu da je Srbija, prema istraživanju Small Arms Survey-a srednji izvoznik naoružanja i vojne opreme, a nalazi se i u top 5 država po transparentnosti izvoza. Stoga je potrebno zagovarati „poštovanje odredaba ovog, ali i drugih sporazuma, jer se na taj način podstiče održanju ugleda Republike Srbije kao transparentnog izvoznika, posebno kada su ekonomski benefiti od namenske industrije povećani“, istakla je Jakobi.

Ona je ukazala na još nekoliko problematičnih određenja. Važnost istinitog i pravovremenog informisanja i poverenja kao važnih preduslova jačanja bezbednosti su uglavnom skrajnuti iz dokumenata, dok je stavljanje migracija u kontekst bezbednosnih pretnji u koliziji sa aktuelnom proklamovanom politikom Srbije prema migrantima koja je pre svega bazirana na humanitarnom pristupu, zaključila je Jakobi.

Ovde možete pogledati nacrte Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.

Javna rasprava o nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Zaključak Vlade i Program javne rasprave o Nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Obrazloženje Nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Javna rasprava o Nacrtu strategije odbrane Republike Srbije

Zaključak Vlade i Program javne rasprave o Nacrtu Strategije odbrane Republike Srbije

Nacrt Strategije odbrane Republike Srbije

Obrazloženje Nacrta Strategije odbrane Republike Srbije

Izvor fotografije: BCBP Twitter