Projekat: Procena efikasnosti mehanizama za uključivanje Roma i Romkinja20Mar2015
Veća zaštita prava osoba s invaliditetom i Roma
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks pozvao je Vladu Srbije da preduzme ambicioznije korake u cilju deinstitucionalizacije i poslovnog osposobljavanja osoba sa invaliditetom i njihove integracije u društvo.
Srbija takodje mora da obezbedi adekvatan smeštaj, obrazovanje i zdravstveno osiguranje Romima koji su istovremeno interno raseljena lica, izjavio je danas Muižnieks na konferenciji za novinare.
Prava osoba s intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom i interno raseljenih Roma su dve najslabije tačke Srbije u oblasti ljudskih prava, ocenio je komesar Saveta Evrope na kraju petodnevne posete Srbiji.
On je pozvao vladu da razije "ambiciozan plan" deinsititucionalizacije osoba s invaliditetom, jer te insitucije, kako je ocenio, nisu dobre za njih, ne mogu da im pruže odgovarajuću pomoć i zaštitu i nisu u skladu s Konvencijom UN o pravima tih ljudi, na koju se Srbije obavezala.
"Vlada mora da zatvori takve insistucije i da osobama s invaliditetom, kojima je mesto u zajednici, obezbedi drugačiju vrstu smeštaja", izjavio je Muižnieks.
Tokom posete instituciji Veternik, u kojoj je smešteno 538 ljudi uzrasta od 10 do 50 godina, Muižnieks je rekao da je uvideo da medju njima ima osoba s blagim invaliditetom koje s malom pomoći mogu da žive u zajednici.
Muižnieks je istakao da je osobama s invaliditetom, suprotno Konvenciji UN, oduzeta poslovna sposobnost, zbog čega ti ljudi ne mogu da donose bilo kakve odluke koje se tiču njihovog života. Komesar Saveta Evrope je izjavio i da 23.000 Roma koji su došli s Kosova moraju biti integrisani u društvo. Samo 2,5 odsto tih Roma želi da se vrati na Kosovo, a većina njih više od 15 godina živi u neformalnim naseljima.
Muižnieks je tokom boravka u Beogradu posetio dva takva naselja, Antena i Čukarička šuma. U jednom od njih, kako je rekao, većina dece pohadja školu, dok u drugom nijedno dete ne ide u školu. "Prioritet je omogućiti toj deci da pohadjaju školu, u suprotnom se vraćamo u začarani krug siromaštva i isključenosti iz društva", rekao je Muižnieks.
Govoreći o pravima žena, Muižnieks je ocenio da u Srbiji ima puno uslovnih, novčanih kazni i upozorenja za osudjene za nasilje nad ženama i nasilje u porodici i da su potrebne strožije kazne. Muižnieks je pozdravio održavanje Parade ponosa i dobru saradnju policije s pripadnicima LGPT populacije, istakavši da je potrebno da se radi na borbi protiv nasilja nad LGBT osobama na radnom mestu i protiv svakodnevne homofobije.
U oblasti borbe protiv diskriminacije, Muižnieks je ocenio da Srbija ima dobar zakonski okvir, dobru strategiju, da insitucije zaštitinka gradjana i poverenika za zaštitu ravnopravnosti dobro funkcionišu.
Ključno je, kako je ocenio, da te institucije imaju političku podršku i da se postupa u skladu s njihovim preporukama, "čak i kada se neko možda ne slaže s njihovim mišljenjem".
Kada je u pitanju posleratna pravda, Muižnieks je pozdavio nedavno hapšenje sedmorice osumnjičenih za zločine u Srebrenici i dodao da treba raditi na tome da svi počinioci budu uhapšeni, kao i na rešavanju svih ratnih zločina, slučajeva nestalih i pitanja reparacije. Program zaštite svedoka, medjutim, kako je čuo od nekoliko sagovornika, nije dovoljno funkcionalan i po njegovom mišljenju treba da se prebaci iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova u Ministarstvo pravde.
Pored opštih smernica za uskladjivanje zakonodavstva s Konvencijom UN za ljudska prava i primenu preporuka za deinstitucionalizaiju i poslovno osposobljavanje osoba s invaliditetom, Muižnieks je rekao da će Savet Evrope pomoći i tako što će ukazati na dobre prakse i loše primere u drugim zemljama u toj oblasti. Muižnieks je tokom prethodnih pet dana razgovarao s premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrima Rasimom Ljajićem, Nebojšom Stefanovićem, Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom. Takodje se sastao s direktorom Kancelarije za ljudska i manjinska prava, komesarom za izbeglice, predstavnicima udruženja sudija, tužilaca, poslanicima, poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i za informacije od javnog značaja, predstavnicima medija i nevladinih organizacija.
Muižnieks je rekao da će sa svojim timom sada raditi na pisanju izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji, što će trajati 2-3 meseca i da će krajem juna ili početkom jula biti objavljen, zajedno s komentarima i mišljenjem srpskih nadležnih organa.