Projekat: Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?07Jun2018
Programska direktorka Centra moderatorka panela o budućnosti rada na Socijalnom Davosu Zapadnog Balkana
Iako u nacionalnim ekonomijama i dalje dominiraju klasični oblici rada i zapošljavanja, broj nezavisnih profesionalaca ili freelancera i drugih zaposlenih koji imaju nestandardne ugovore (sezonaca, radnika na lizing, angažovanih na privremenim i povremenim poslovima, po pozivu i drugih) raste brzim tempom i otvara brojna pitanja održivosti modela socijalne države kakvu poznajemo.
Neke studije pokazuju da je rast broja samozaposlenih tri puta brži od rasta tradicionalne radne snage. Ove nove i inovativne radne prakse pojavljuju se u svim sektorima i od kreatora javnih politika traže da osmisle odgovore na sledeća pitanja: Kako novo tržište rada utiče na oporezivanje rada i zarada, i kako to utiče na izglede buduće države blagostanja? Kako novo tržište rada utiče na sisteme socijalne zaštite i socijalnog osiguranja? Koji su mogući odgovori koji mogu da osiguraju da ovi novi trendovi rada ne ugroze državu blagostanja? Kakva je budućnost sindikata sa novim oblicima rada? O ovim pitanjima na panelu "Novi oblici rada kao izazov za sveobuhvatnu socijalnu zaštitu", koji je moderirala Branka Anđelković, programska direktorka Centra, govorili su Keniči Hiroši, viši specijalista za socijalnu zaštitu Međunarodne organizacije rada (MOR), iz Budimpešte, Besa Luza, koordinator programa fondacije Fridrih Ebert Štiftung, iz Prištine, Kristina Mejerhuber, istraživačica austrijskog Instituta za ekonomska istraživanja iz Beča, Aleksandra Vitorović iz UGS "Nezavisnost", Žarko Ptiček, advokat stručnjak za IKT iz Beograda i Genta Prodani, rukovodilac sektora za zapošljavanje u Ministarstvu finansija i privrede iz Albanije.
"Budućnost rada" je jedan od 13 tematskih panela održanih u okviru prve Regionalne konferencije Budućnost države blagostanja na Zapadnom Balkanu, neformalno nazvane Socijalni Davos Zapadnog Balkana, koju je organizovala regionalna mreža nezavisnih istraživačkih (think tank) organizacija i istraživača-ca iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije od 6. do 8. juna, u Beogradu. Na konferenciji se okupilo oko 200 učesnica i učesnika iz istraživačke zajednice, uticajnih državnih struktura i zagovaračkih grupa iz zemalja EU i Zapadnog Balkana. Konfernciju je organizovala članica mreže iz Srbije, Centar za socijalne politike.
U fokusu konferencije bili su izazovi sa kojima se suočavaju države blagostanja na Zapadnom Balkanu a koji su veliki, delimično specifični i još izraženiji u odnosu na razvijenije zemlje. Naime, siromaštvo i rizik od siromaštva u državama Zapadnog Balkana su na visokom nivou za evropske prilike. Većina zemalja ima veoma nizak bruto domaći proizvod, nepovoljnu socijalnu situaciju, visoku nezaposlenost i neadekvatne ishode u sferi obrazovanja i zdravstva, te neefikasnu izvršnu vlast i administraciju. Regionalno specifične izazove predstavljaju visoka emigracija, veliki udeo dugotrajne nezaposlenosti, kao i rasprostranjena siva ekonomija.
Ova regionalna inicijativa nastoji da pruži dodatni doprinos raspravi o ovim pitanjima tako što će uticati na postojeće procese usmerene na održive reforme u regionu, kao što su ekonomsko upravljanje i programi ekonomskih reformi, proces pregovora o pristupanju EU, programi reformi politike zapošljavanja i socijalne politike. Jedan od ciljeva je unapređenje socijalne dimenzije evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.
Branka Anđelković programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika izabrana je da vodi panel o budućnosti rada jer Centar upravo sprovodi istraživanje o digitalnim radnicima iz Srbije.