I kad pandemija prođe, rad od kuće ostaće sa nama
Kakva je budućnost rada na daljinu? Koje su dugoročne posledice podele radnika na one koji mogu da obavljaju posao od kuće i one koji to, zbog prirode posla, neće moći? Da li će rad na daljinu kad prođe pandemija postati efemerna pojava ili univerzalni pristup u organizaciji rada?
Odgovore na ova pitanja pokušali su da daju stručnjaci iz različitih oblasti, na trećoj nacionalnoj konferenciji CENTRA posvećenoj budućnosti rada: “Zavodljivi svet rada na daljinu“, 25. novembra.
Kućno izdanje naše konferencije okupilo je preko dvadeset govornika - međunarodnih i domaćih stručnjaka, predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata i oko sto učesnika, naših kolega iz Srbije, evropskih zemalja, SAD i Rusije.
Džon Mesindžer, vođa tima Grupe za uslove rada i jednakost, i vodeći stručnjak Međunarodne organizacije rada iz Ženeve za rad na daljinu, Barbara Gerstenberger rukovodilac Sektora za kvalitet uslova rada iz Eurofound-a, Andrea Glorioso, glavni izvršilac za stručne poslove i javne politike iz Evropske komisije - DG CONNECT, Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo, Privredna komora Srbije, Vladan Živanović, izvršni direktor Euronet Worldwide Srbija i predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i mnogi drugi čija imena možete pogledati ovde, dali su svoj doprinos diskusiji.
Cilj konferencije bio je da ponudi jasne preporuke o neophodnim javnim politikama koje su relevantne za uređenje rada od kuće kroz zakon o radu i uz poštovanje principa dostojanstvenog rada, a koje ćemo uputiti Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Praksa u drugim zemljama ukazuje na moguće modalitete uređenje rada od kuće.
Pravci intervencije odnose se na obrazovanje/obuku radnika za rad na daljinu (usvajanje digitalnih veština, što kroz državne programe, što kroz treninge organizovane na nivou kompanija).
Unapređenje pravnog okvira koji se tiče pravne sigurnosti i nadzora radnika u različitim oblastima nadzora (prikupljanja i držanja podataka radnika, ugrađivanje opreme za nadzor u ličnu opremu radnika, ugrađivanje opreme za nadzor u opremu koju daje poslodavac).
Jasno definisanje prava iz ugovora o radu u vezi sa radom od kuće (podela troškova rada od kuće, npr. ulaganja u opremu, internet,, topli obrok i drugo). Unapređenje rodnog balansa u radu od kuće tako što bi se kreirale usluge koje bi žene rasteretile neplaćenih kućnih poslova.
Kao i u drugim oblastima javni sektor se sporije prilagodio radu od kuće, dok su privatne kompanije bile brže u prilagođavanju. Ovo je posebno slučaj kod velikih kompanija, dok je manjim bilo teško da se adaptiraju. Otuda postoji potreba pre svega u ulaganje u manje kompanije i njihovu obuku za uvođenje digitalnih rešenja koje će omogućiti rad od kuće.
U okviru ovogodišnje konferencije održana je samostalna izložba Territory of working environments, umetnika Save Kneževića.
Ovogodišnja konferencija organizovana je u saradnji sa Međunarodnim Centrom Olof Palme, Međunarodnom organizacijom rada i Fondacijom za otvoreno društvo u Srbiji.