Koliko ima frilensera u Srbiji?
Platformska ekonomija, kao novi poslovni model i pojava, donosi kako koristi tako i izazove za radnike, društva i nacionalne kreatore javnih politika. CENTAR sprovodi pionirsko istraživanje o obimu platformskog rada u Srbiji sa stanovišta rada i ekonomije. Fokus istraživanja je na merenju broja digitalnih radnika koji rade na globalnim online platformama i preko mobilnih apikacija, u sektorima transporta i isporuke hrane i robe. Cilj istraživanja je da kreatorima politika pruži pouzdane podatke o toj pojavi.
Digitalni rad jedan je od prvih i najmasovnijih fenomena koji povezuje polja digitalizacije, rada i zapošljavanja. Odvija se posredstvom online platformi i mobilnih aplikacija koje su se pojavile kao poslovni modeli na talasu digitalnih inovacija. Prema nekim klasifikacijama, pod ovim pojmovima podrazumevaju se rad „na zahtev“ koji spaja radnike i klijente (korisnike usluga) na jednoj određenoj lokaciji putem mobilne aplikacije i „masovni rad“ (rad u gomili, crowd work), što podrazumeva plaćeni rad na daljinu u kojem poslodavac nije nužno smešten, ili registrovan u istoj zemlji kao i radnik. Jedan od razloga porasta ovih poslova je sposobnost platformi da efikasno i brzo usklade ponudu i potražnju, pritom značajno smanjujući transakcione troškove: platforme pružaju klijentima - pojedincima i pravnim subjektima - mesto sa do sada neviđeno velikom koncentracijom radne snage, pritom omogućavajući klijentima da pronađu radnu snagu specifično za one zadatke koji su im potrebni u datom trenutku i raskinu (radni) odnos čim traženi zadatak bude ispunjen.
S druge strane, sve veći broj ljudi angažovan je u nestandardnim oblicima zapošljavanja (NSFE) čemu značajno doprinosi i platformaska ekonomija. Zajedničko svim NSFE-om je viši nivo materijalne i psihološke nesigurnosti nego u punom (plaćenom) zaposlenju i veliki broj radnika u neformalnom statusu, u uslovima kada srpski nacionalni zakonodavni okvir zaostaju u prilagođavanju na nove realnosti, što onemogućava veliki broj plaformskih radnika da ima jedan pristup radnim i socijalnim pravima. Da bi se iskoristile sve prednosti digitalne transformacije, primena postojećih propisa mora se unaprediti kako bi se prilagodila novoj stvarnosti NSFE-a i razrešio pravni vakuum u kojem trenutno funkcionišu platforme.
Nadalje, razumevanje punog obima i dometa digitalne ekonomije u nastajanju („platformske ekonomije“) predstavlja dodatne izazove ne samo u smislu konceptualizaciju tako zamršenog fenomena, već i u smislu korišćenja konvencionalnih statističkih alata i definicija na koje se oslanjaju istraživači i kreatori javnih politika. Zavodi za statistiku i istraživanja tržišta rada mahom ne koriste ankete koje obuhvataju oblike angažovanja koji se sreću na digitalnim platformama. Proširene ankete radne snage koje uključuju i digitalni rad retko se sprovode što dodatno otežava mapiranje trendova na ovom dinamičnom tržištu rada. Većina studija u ovoj oblasti su jednokratna istraživanja nacionalnog opsega, čije uzorkovanje i ankete pate od raznih nedostataka. Ovakve sporadične inicijative imaju često i različite metodologije, zbog čega se produkuju nalazi koje je teško dalje replicirati i upoređivati.
Pristup proučavanju i merenju digitalne platformske ekonomije koji trenutno najviše obećava jesu savremene tehnike izvlačenja dostupnih podataka s interneta (eng. web scraping, data-mining), poput onih korišćenih za kreiranje Indeksa onlajn rada na Oksfordskom Institutu za Internet. Ove tehnike su optimalne zbog svoje praktičnosti u odnosu na skupo i zahtevno zadavanje anketa radne snage i bogatstva raspoloživih podataka sa onlajn platformi.
Pionirski istraživački napor CENTRA u ovoj oblasti podržavaju Olof Palme Centar (OPC) i UNDP.
Projekti „Beli okvratnici, plavi okovratnici u Srbiji - merenje broja, obima rada i profesionalnog razvoja“ (OPC) i „Istočna i jugoistočna Evropa - Nova digitalna granica“ (UNDP) predstavljaju nastavak rada CENTRA prethodno podržan kroz projekte Predvodnici promena na tržištu rada: prototipi dostojanstvenog rada za Srbiju u digitalnom dobu (OPC) u okviru koga je razvijena metodologija za merenje broja radnika na platformama, žena i muškaraca iz Srbije.