Fond Svetlana Đurđević Lukić21May2018
FOND SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ
– IV NAGRADNI KONKURS –
2020. GODINA
Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) raspisuje četvrti godišnji poziv za studente osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija u Republici Srbiji za učešće u nagradnom konkursu fonda „Svetlane Đurđević Lukić“. Radove je potrebno dostaviti do 30. septembra 2020. godine.
Organizovanje nagradnog konkursa predstavlja istovremeno promociju ljudske bezbednosti kao centralne teme istraživačkog interesovanja Svetlane Đurđević Lukić (1963-2016), jedne od osnivačica Centra za istraživanje javnih politika i njegove prve direktorke.
S obzirom da je pandemija korona virusa COVID-19 obeležila 2020. godinu, ovogodišnji nagradni konkurs je tematski posvećen uticaju pandemije novog virusa korona na različite dimenzije ljudske bezbednosti i pretnjama koje virus predstavlja za pojedinca u različitim domenima.
Na konkursu mogu da učestvuju svi zainteresovani studenti osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih studija koji su zainteresovani za teme iz oblasti ljudske bezbednosti.
Neophodan kriterijum za učešće je da kandidatu/kandidatkinji studentski status ne ističe do 15. marta 2021. godine, jer se stipendije isplaćuju počevši od dodele nagrada u naredna dva odnosno tri meseca. Pri dostavljanju radova potrebno je da se dostavi i overena potvrda fakulteta o studentskom statusu kandidata/kandidatkinji
Kako pandemija virusa COVID-19 utiče na sistem smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji?
Od kandidata se očekuje da pitanje pandemije virusa sagleda iz perspektive vanrednih situacija i reagovanja sistema smanjenja rizika od katastrofa na nacionalnom i lokalnom nivou.
Vanredna situacija ili vanredno stanje: šta je bolji odgovor u slučaju COVID-19?
Budući da se pandemije i epidemije Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa definišu kao prirodne nepogode usled čije pojave se proglašava vanredna situacija, postavlja se pitanje da li je proglašenje vanredno stanja u slučaju CO VID-19 bila opravdana mera.
Privatnost u doba karantina
Od autora se očekuje da debatuju o pitanju ustupanja sopstvenih ličnih podataka zarad ostvarivanja neke pogodnosti/dostupnosti informacija vezanih za zdravstvenu bezbednost (tako su na primer u Italiji građani preko mobilne aplikacije davali lične podatke policiji o svom kretanju da bi za uzvrat dobili pravo da izvode kućne ljubimce; takođe građani u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama ustupali su svoje lične podatke preko aplikacije da bi dobili povratnu informaciju da li su u blizini zaraženih osoba).
Migracije i COVID-19
Ograničavanje kretanja bila je najzastupljenija mera tokom pandemije u većini država sveta, kako u okviru i van granica nacionalnih država. Time su učestala migracijska kretanja dovedena u pitanje. Fokus ove teme je na ispitivanju posledica stagnacije migracijskih kretanja, odnosno upoređivanje sa dosadašnjim zabranama ulaska migrantima u zemlje EU.
Karantin i nasilje u porodici
Sa uvođenjem mera zabrane kretanja, građani i građanke Republike Srbije i drugih država bili su prinuđeni da vreme provode u zatvorenom prostoru. Dosadašnja istraživanja pokazuju da skoro svaka treća žena trpi neki vid nasilja u porodici, a tokom karantina je došlo do intenziviranja ove vrste nasilja.
Informisanje ili sekuritizacija virusa COVID-19
Kako je broj izgubljenih ljudskih života rastao sa širenjem virusa, taj trend je bio praćen i porastom osećanja straha među građanima. Širenju panike i sveopšte anksioznosti doprineli su i mediji, ali i nosioci izvršne vlasti svakodnevnim obraćanjem javnosti.
Najbolja dva rada (jedan rad iz kategorije osnovnih studija i jedan rad iz kategorije studija drugog stepena), biće nagrađeni tromesečnom, odnosno dvomesečnom stipendijom. Nagrađeni radovi biće objavljeni u dvojezičnom zborniku radova zajedno sa ostalim odabranim tekstovima uz podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji.
