Fond Svetlana Đurđević Lukić21May2018
FOND SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ
– VI NAGRADNI KONKURS –
2022. GODINA
Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) raspisuje šesti godišnji poziv za studente osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija u Republici Srbiji za učešće u nagradnom konkursu fonda „Svetlane Đurđević Lukić“. Radove je potrebno dostaviti do 30. septembra 2022. godine.
Organizovanje nagradnog konkursa predstavlja istovremeno promociju ljudske bezbednosti kao centralne teme istraživačkog interesovanja Svetlane Đurđević Lukić (1963-2016), jedne od osnivačica Centra za istraživanje javnih politika i njegove prve direktorke.
Kako bismo konkretnije usmerili vaše istraživačke radove, definisali smo oblasti koje treba da posluže kao smernice za konkretizaciju vaših tema. Vaši radovi mogu da odstupe od smernica, ali je potrebno da budu u skladu sa fokusom ovogodišnjeg konkursa.Tema 1: Lako i malokalibarsko oružje (SALW - Small arms and ligt weapons)
Tema lakog i malokalibarskog oružja je u istraživačkom fokusu CENTRA više od 10 godina, što je rezultiralo objavljivanjem brojnih akademskih i policy radova koji su dostupni na sajtu CENTRA. Neke od istraživanih oblasti koji mogu da budu smernica autorima i autorkama su: zloupotreba SALW i pitanje mladih ili nasilja u porodici; politike smanjenja količine SALW-a na Zapadnom Balkanu; bezbednosne politike držanja, nošenja i korišćenja SALW; kulturološki aspekti SALW-a (npr. kontekst šenlučenja na Balkanu, velike količine posedovanja u Finskoj ili pak masovne pucnjave u SAD); uspešnost implementacije Mape puta za Zapadni Balkan. Ovo nije konačan spisak tema, već samo smernice koja vam mogu pomoći u formulisanju vaših radova.
Tema 2: Zaštita podataka o ličnosti
Od autora se očekuje da sagledaju izazove sa kojima se suočavamo u digitalnoj, 4.0 eri, a koje se tiču zaštite, odnosno zloupotrebe naših (ličnih) podataka. Korišćenjem koncepta ljudske bezbednosti, autori i autorke treba kritički da pristupe istraživanoj temi pokrivajući neke od oblasti: privatnosti i rad od kuće, korišćenje i zloupotreba biometrijskih podataka, neselektivni nadzor, prenošenje genetskih podataka preko granica države, korišćenje novih tehnologija i profilisanje.
Tema 3: Klimatske promene i ljudska bezbednost
Pitanje klimatskih promena ostavlja mogućnost autorika i autorkama da odluče koji će aspet i kontekst predložene teme istraživati, stavljajući ga u fokus ljudske bezbednosti. Neke od tema koje bi mogle biti istraživane su svakako aspekti zdravstvne bezbednosti usled zagađenja (vazduha/vode/zemljišta), zatim ekološka politika Srbije i najavljena zelena agenda, utiacaj klimatskih promena na rodni aspekt bezbednosti, ekološke migracije, i dr.
Tema 4: Oružani konflikti i migracije
Do sada je 2015. godina uzimana kao referentna vremenska tačka za “početak” migracionih kretanja koji su izazvale velike promene u Evropi kada govorimo o bezbednosti, percepciji bezbednosti domicialnog stanovništa i pormenama u bezbednosnim politikama. Izbijanjem rata u Ukrajini 2022. godine, došlo je do novog talasa izbeglica ka zapadu. Kakve su implikacije jednih i drugih migracionih kretanja na teritoriji Evrope, na koji način se ova kretanja ljudi razlikuju, kako utiču na bezbednost domicilnog stanovništva ili pak bezbednosti države, regiona i/ili Evrope, odnosno na koji način je njihova bezbednost ugrožena, postoje li izvesne identitetske razlike ova dva migraciona toka i dr.
Tema 5: Energetska bezbednost
Energetska bezbednost postaje sve značajnija sa porastom globalne potražnje za energentima, njihove nerevnomerne raspodeljenosti i zagađenjem životne sredine. Pitanje adekvatnog pristupa energentima po pristupačnoj ceni čini temu energetskog siromaštva vrlo povezanom sa ljudskom bezbednošću, naročito kada se ima u vidu da marginalne društvene grupe nemaju adekavatan pristup ekološkim opcijama grejanja. Tzv. zelena tranzicija - prelazak na obnovljive izvore energije - postaje sve značajnija u narednim godinama, a posebno u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim (ne)usaglašavanjem sa evropskim energetskim i ekološkim politikama.
Na konkursu mogu da učestvuju svi zainteresovani studenti osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih studija koji su zainteresovani za teme iz oblasti ljudske bezbednosti.
Neophodan kriterijum za učešće je da kandidatu/kandidatkinji studentski status ne ističe do 15. marta 2023. godine, jer se stipendije isplaćuju počevši od dodele nagrada u naredna dva odnosno tri meseca. Pri dostavljanju radova potrebno je da se dostavi i overena potvrda fakulteta o studentskom statusu kandidata/kandidatkinji
Najbolja dva rada (jedan rad iz kategorije osnovnih studija i jedan rad iz kategorije studija drugog stepena), biće nagrađeni tromesečnom, odnosno dvomesečnom stipendijom. Kao i ranijih godina, i ove godine naš konkurs podržava Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji.
Detaljnije o uslovima konkursa godini možete pročitati na sledećim linkovima:
