Stranke o problematici bezbednosti u izbornoj kampanji15Mar2016
Centar za istraživanje javnih politika sproveo je monitoring izborne kampanje sa stanovišta učestalosti pokretanja pitanja koja su u vezi sa bezbednosnim problemima, predlaganja rešenja, i konzistentnosti unutar koalicija, odnosno saglasnosti trenutne pozicije sa postojećim stranačkim programima.
U skladu sa svojim fokusom na ljudsku bezbednost i sagledavanje uticaja reforme sektora bezbednosti na građane, Centar je procenjivao koje bezbednosne pretnje stranke odnosno koalicije razmatraju, kakve mehanizme predlažu kao odgovor na njih, i kojim grupama se obraćaju.
CENTAR je pratio komentarisanje kako tradicionalnih oblasti bezbednosti, poput pitanja u vezi sa vojskom, policijom, spoljnopolitičkom orijentacijom, tako i novih bezbednosnih pretnji poput migracija i ekstremizma, i svakodnevnih problema građana kao što je nasilje u porodici.
Kvalitativne i kvantitativne nalaze – na osnovu praćenja štampe i TV programa - CENTAR je predstavio u dva navrata tokom aprila meseca.
Istraživački tim čine Svetlana Djurdjević, Jelena Radoman, Tanja Jakobi, Jelena Šapić i Milan Lukić, a projekat podržava Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).
DCAF je podržao Centrovo istraživanje “Mapiranje (ne)diskriminacije u sistemu vojnog školstva“ 2013.
U utorak 5. aprila 2016. godine Centar je predstavio prvu od dve analize Monitoring izborne kampanje: Stranke o bezbednosnim temama.
CENTAR je 13. aprila predstavio svoju drugu analizu monitoringa izborne kampanje u kojoj se isključivo fokusira na bezbednosne teme. Monitoringom je obuhvaćeno šest izbornih lista oko sledećih stranaka: SNS, SPS, DS, SDS, DSS- Dveri, i SRS čiji se istupi analiziraju na osnovu objavljenih priloga u štampanim i elektronskim medijima.
Druga analiza monitoringa izborne kampanje obuhvatila je period od 30. marta do 10. aprila 2016. godine i pokazala je da se većina vodećih političkih partija nije u predizbornoj kampanji odredila prema bezbednosnim pitanjima – od nasilja u porodici do demokratske kontrole aparata sile i evroatlantskih integracija. Izjave predstavnika izbornih lista koje su predmet ovog monitoringa uglavnom predstavljaju reakcije na događaje i odluke političkih aktera van Srbije ili su date povodom obeležavanja različitih godišnjica. Teme koje se tiču bezbednosti pojedinca i grupa, dalja profesionalizacija sektora bezbednosti i njegova demokratska kontrola, gotovo su u potpunosti van fokusa partija.
„Sudeći prema sadržini kampanje i stranačkog obraćanja građanima i građankama Srbije stranke ili ne pokazuju interesovanje za funkcionisanje „aparata sile“ ili nemaju kadrove, znanja i resurse da razviju predlog i program daljeg unapređenja delovanja sektora bezbednosti. Istovremeno, uskraćuju biračima uvid u to koji su ključni bezbednosni problemi sa kojima se Srbija suočava”, kaže saradnica CENTRA Jelena Radoman.
„Izbornu kampanju karakterišu koalicije oformljene bez jasnih ideoloških bliskosti stranaka koje ih čine, a gotovo redovno i bez konkretnih koalicionih programa koji bi uključili ova pitanja. Nedovoljno su prisutne teme vezane za bezbednost građana, lokalnih zajednica, ranjivih grupa, kao i jasna određenja o reformama u toj oblasti. Brojna saopštenja su na nivou komentarisanja incidenata, a ne dugoročnih planova i osmišljenih argumentacija. Posledica ovoga je izostanak konstruktivne rasprave o načelima i smernicama buduće bezbednosne politike Srbije i principa rada institucija koje treba da je sprovode“ - naglašava direktorka CENTRA, Svetlana Đurđević-Lukić.
Poseban problem u razjašnjavanju stavova predstavnika vladajuće koalicije predstavlja njihovo istovremeno nastupanje sa pozicija pripadnika izvršne vlasti i rukovodstva stranaka. Najdrastičniji primer ove vrste je izjava ministra Stefanovića o formiranju policijskih timova za sprečavanje izbornih krađa, koji je opozicija ocenila kao “protivzakonitu i opasnu najavu”, i "otvoreno zastupanje policijske države od strane SNS".
Završni izveštaj monitoringa kampanje.
