Projekat: Inkluzija Romkinja i Roma u sektor bezbednosti17Mar2015
Stažisti radionice na temu ,,Zločin iz mržnje, govor mržnje i grafiti mržnje“
Šta su zločini iz mržnje, kako prepoznati govor mržnje, i kakvu poruku šalju grafiti mržnje, stažisti su imali priliku da čuju na radionici koju je održao Vladimir Šoć iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava, samostalni savetnik u Sektoru za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i nacionalna kontakt osoba za borbu protiv zločina iz mržnje.
U uvodnom obraćanju, Šoć je govorio o karakteristikama zločina iz mržnje gde je istakao da su u pitanju krivična dela predviđena Krivičnim zakonikom i da su učinjena iz pobude, protiv života i tela, prema osobama zbog njihove pripadnosti nekoj od ranjivih grupa.
U nastavku radionice bilo je reči o tzv. „ spirali nasilja“. Kao glavni problem istaknuto je osećanje pravne nezaštićenosti, od strane države, lica koja pripadaju određenoj grupi. To može izazvati širenje opšteg osećanja nesigurnosti, a neretko i do samoorganizovanja i osvetničkih pohoda koji mogu imati teške posledice po živote i imovinu ljudi.
Prema zvaničnim informacijama, u Srbiji je prethodne godine policija zabeležila 64 slučaja zločina iz mržnje, gde su podignute 24 optužnice a u 16 slučajeva je doneta osuđujuća presuda.
„Izuzetno je teško predvideti sve potencijalne razloge zločina iz mržnje, što u mnogome otežava posao, jer je život inovativniji od Zakona. Poseban izazov predstavlja dokazivanje subjektivnog osećaja da li je zločin učinjen iz mržnje, što se ispostavlja kao teško dokazivo“, napomenuo je Šoć, dodajući da je od velike važnosti da policija prilikom izlaska na teren evidentira sve pojedinosti.
stazista radionica grafitimrznje3Dok se zločin iz mržnje tretira kao krivično delo, govor i grafiti mržnje predstavljaju oblike diskriminacije. U Srbiji je u maju 2010. godine uspostavljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisan državni organ, što predstavlja veliki korak u borbi protiv diskriminacije. U nastavku, Šoć je pomenuo i Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije, kao i Akcioni plan Strategije koju je donela Kancelarija za ljudska i manjinska prava, a sve sa ciljem efikasne borbe protiv diskriminacije.
Tema je u potpunosti zainteresovala stažistkinje i stažiste, te su u nastavku i sami izneli primere iz okruženja i postavljali pitanja vezana za govor i grafite mržnje.