Ženska parlamentarna mreža sa misijom OEBS-a organizuje dvodnevnu konferenciju parlamentarki Jugoistočne Evrope
Sve zemlje u regionu imaju zakone u oblasti rodne ravnopravnosti, ali je situacija na terenu potpuno drugačija. Nema 30 odsto žena u izvršnoj vlasti, ima jako malo predsednica opština i gradonačelnica. U Srbiji je svega 10 odsto žena u Akademiji nauka, a svega 16 odsto na rukovodećim funkcijama.
Sve to su razlozi zbog kojih Ženska parlamentarna mreža sa misijom OEBS-a početkom naredne nedelje organizuje dvodnevnu konferenciju parlamentarki Jugoistočne Evrope pod nazivom "Ravnopravne i osnažene - zajedno smo jače". Cilj konferencije je stvaranje jednog jakog saveza među poslanicama kako bi se položaj žena popravio, kaže za Danas Dubravka Filipovska, članica Ženske parlamentarne mreže i poslanica NS u Skupštini Srbije.
Dvodnevnu konferenciju će u Skupštini Srbije otvoriti Maja Gojković, predsednica parlamenta, a otvaranju će prisustvovati Peter Burhard, šef misije OEBS-a u Srbiji, Zorana Mihajlović, potpredsednica srpske vlade, Irena Viojačkova Solarno, stalna koordinatorka UN u Srbiji, a učestvovaće i predstavnice iz 12 zemalja.
Jedna od glavnih tema kojom će se pozabaviti parlamentarke iz Jugoistočne Evrope jeste svakako činjenica da ima malo žena lidera. Na kraju konferencije biće potpisan zajednički memorandum.
Godišnji izveštaj Svetskog ekonomskog Foruma o jazu između polova dokumentuje da je jaz u zdravstvu mali i da iznosi četiri odsto, u obrazovanju šest odsto, u ekonomiji taj jaz dostiže 40 odsto, dok je u politici neverovatnih 79 odsto. Pukotine u sistemu su se možda pojavile, ali potrebno ga je temeljno razdrmati kako bi se ovaj odnos promenio.
Kada je jedna žena kao pojedinac lider, ta činjenica menja nju samu, a kada je više žena u poziciji lidera, dolazi do promene u politici, napominje Filipovska, citirajući Mišel Bahelet, predsednicu Čilea. Ona dodaje da ovom konferencijom Srbija želi da pokaže da je faktor mira i stabilnosti i da je na lestvici rodne ravnopravnosti vrlo visoko među zemljama u regionu, što znači da spremno ide ka otvaranju poglavlja 23 i 24.
Poslanice i članice ženske parlamentarne mreže podsećaju da je zahvaljujući njihovom angažovanju izmenjen krivični zakon po kome seksualni delikt više ne zastareva, iako je bio ograničen na šest godina. Srbija je druga zemlja u Evropi, iza Velike Britanije, koja je to uspela. One priznaju da je zahvaljujući izmenama izbornog zakona promenjena slika u parlamentu i da za razliku od 1991, kada su u skupštini sedele svega tri dame, sada ima 84 poslanice.
Gordana Čomić, poslanica DS i članica Ženske parlamentarne mreže, kaže da je jedan od najvećih problema žena današnjice posao i porodica i osećaj usklađenosti onim ženama koje žele porodicu, ali žele i karijeru. "Ono što je najvažnije jeste da očuvamo pravo ženama na izbor za sve ono što ona u životu želi kao ljudsko biće i izbor koji joj je garantovan zakonom. Naš zadatak je kako da smanjimo nezaposlenost i nasilje i kako da svakoj ženi, bez obzira da li živi u poslednjoj zabiti u Srbiji ili u Beogradu, zdravlje bude što dostupnije, kaže za Danas Čomićeva i dodaje da svi moraju da shvate koliko je važno da u budžetima svih naših država bude mesta za ono što je potreba žena.
"Na papiru svašta dobro piše, ali žene ne osećaju to u životu i zato jedna od tema mora biti i kako da izvršna vlast primeni ono što je zapisano kao garantovano. Svim ministrima bih preporučila da pitaju žene kako one ocenjuju njihov rad, jer žene znaju odgovor na pitanje koje bi ministri trebalo da postavljaju: Brinem li ja dobro o ljudima", objašnjava Gordana Čomić.