Projekat: Inkluzija Romkinja i Roma u sektor bezbednosti
18Feb2015

Istraživanja pokazuju da šest odsto dece iz romskih naselja nije upisano u matičnu knjigu rođenih

Istraživanja pokazuju da šest odsto dece iz romskih naselja nije upisano u matičnu knjigu rođenih, a kada je reč o opštoj populaciji u Srbiji 99 odsto dece mlađe od pet godina upisano je u matičnu knjigu rođenih. Reč je o podacima istraživanja iz 2014. godine, koje su sproveli UNICEF i Republički zavod za statistiku.

 

Marijana Luković iz nevladine organizacije Praksis rekla je agenciji Beta da je blagovremeno upisivanje rođenja u matičnu knjigu rođenih od ključnog značaja za sprečavanje apatridije među deco, odnosno najpouzdaniji način da se detetu omogući ostvarivanje prava na državljanstvo.

Ona je navela da je apatridija ili neposedovanje državljanstva nijedne države problem koji je prisutan u skoro svakoj državi u svetu, uključujući i zemlje EU.
"Kada je, međutim, reč konkretno o upisu u matičnu knjigu rođenih i o 'pravno nevidljivim građanima', većina dece u Evropi je upisana u matičnu knjigu rođenih, dok se teškoće oko prijave rođenja dece javljaju uglavnom među pripadnicima populacije RAE (Romi, Aškalije i Egipčani) u zemljama bivše SFRJ i u pojedinim državama Istočne i Jugoistočne Evrope", rekla je ona.
Luković je istakla da deca koja nisu upisana u matične knjige ne mogu ni da se prijave za zdravstveno osiguranje i dobiju zdravstvenu knjižicu. "Ne mogu da ostvare pravo na dečiji dodatak, a uprkos tome što je osnovno obrazovanje obavezno u Srbiji, u praksi se dešava da deca bez dokumenata ne mogu da se upišu u osnovnu školu ili imaju teškoće prilikom pokušaja da se upišu u školu", navela je ona.
Marijana Luković je rekla da kada je reč o nastojanjima da se smanji broj pravno nevidljivih lica u Srbiji, od izuzetnog značaja bilo usvajanje dopuna Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine. Ona je objasnila da je njime propisan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja za osobe koje nisu upisane u matičnu knjigu rođenih, a koje vreme i mesto rođenja ne mogu da dokažu u upravnom postupku. Prema njenim rečima, time je olakšan naknadni upis rođenja i stvoreni su uslovi za smanjenje broja pravno nevidljivih lica.
"Međutim, još uvek nisu stvorene pretpostavke za sprečavanje pojave novih pravno nevidljivih lica jer roditelji koji ne poseduju dokumente (izvod iz matične knjige rođenih i ličnu kartu, odnosno pasoš, ako su stranci) ne mogu da prijave rođenje svoje dece i da im odrede lično ime", navela je Luković.Ona je objasnila da ta deca, "u najboljem slučaju, ostaju bez dokumenata nekoliko meseci, odnosno sve dok za njih ne budu sprovedeni postupci određivanja ličnog imena, naknadnog upisa ili utvrđivanja vremena i mesta rođenja".
"To znači da deca čiji roditelji nemaju dokumente najmanje nekoliko meseci ne mogu da ostvare prava čije uživanje je uslovljeno posedovanjem dokumenata. Zbog toga, među trenutnim aktivnostima Praksisa značajno mesto zauzimaju one usmerene na stvaranje zakonskog okvira koji bi omogućio da svako dete bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, bez obzira na status roditelja", navela je Luković.
Luković je rekla da Praksis trenutno sprovodi četiri projekta čiji je cilj da Romima omogući da ostvare pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na državljanstvo, pribavljanje neophodnih ličnih dokumenata, kao i na ostvarivanje socio-ekonomskih prava.

To su projekti - "Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji", koji finansira UNHCR, "Ovde smo zajedno - Evropska podrška za inkluziju Roma", koji finansira EU preko OEBS-a, "Unapređenje ljudske sigurnosti ugroženih zajednica u jugozapadnoj Srbiji", koji finansira Svetska zdravstvena organizacija i "Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma", koji finansira organizacija Civil Rights Defenders.

"Takođe, Praksis pruža pravnu pomoć Romima koji žive u neformalnim naseljima kako bi prijavili prebivalište u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana, a kojim je, između ostalog, predviđeno da MUP utvrđuje prebivalište na adresi centra za socijalni rad osobama koje ne mogu na drugi način da prijave prebivalište", rekla je Luković.
Ona je istakla da je prijava prebivališta od izuzetne je važnosti za položaj Roma iz neformalnih naselja, jer je prijavljeno prebivalište preduslov za pribavljanje lične karte i za pristup većini prava u Srbiji.
"Inače, Praksis od 2008. godine sprovodi projekte u okviru koji pruža besplatnu pravnu pomoć socijalno isključenoj populaciji da se upiše u matične knjige i dobije državljanstvo, kao i da dobiju lična dokumentima", podsetila je Luković.
Ona je istakla da je od 2008. godine, Praksis pružio pravnu pomoć za oko 45.000 lica, od čega je oko 34.000 pripadnika romske nacionalne manjine, u postupcima koji se odnose na upis u matične knjige, sticanje državljanstva, kao i na pribavljanje dokumenata.
"Pribavljeno je oko 107.000 izvoda iz matičnih knjiga i drugih dokumenata, od čega za Rome oko 80.000, kao i više od 13.500 ličnih karti. U tom periodu smo vodili i više od 5.000 postupaka koji se odnose na upis u matične knjige i sticanje državljanstva, odnosno naknadni upis, obnovu upisa, utvrđivanje vremena i mesta rođenja, određivanje ličnog imena i slično od čega je uspešno reseno oko 3.800 postupaka, čime je ovim licima omogućeno da dobiju lična dokumenta kao preduslov za pristup ostalim pravima", rekla je Luković.
Ona je rekla da kada je reč o utvrđivanju prebivališta na adresi centara za socijalni rad, u periodu od januara 2013. godine do kraja 2014. godine uspešno okončano oko 100 postupaka utvrđivanja prebivališta koji su uz pomoć Praksisa pokrenuti za osobe bez pravnog osnova stanovanja.
Foto: RTV, Aleksandar Korom