04Feb2015

Tribina o novinarstvu, istini i sličnostima srpske medijske stvarnosti sa TV serijom „Newsroom“

„Novinarstvo i istina“ - tribina čiji je povod bila televizijska serija „Newsroom“ - održana je prošle nedelje u Ustanovi kulture Parobrod, gde su poznate žene iz medija govorile o sličnostima svog posla sa onim što se dešava u tom serijalu kanala HBO. Serija prati život voditelja vesti (Džef Denijels), njegove izvršne producentkinje (Emili Mortimer), članova redakcije i njihovog vlasnika. Svi zajedno imaju patriotski i trapavo romantični cilj da dobro rade vesti, uprkos korporativnim i komercijalnim preprekama, ali i ličnim problemima.

Ana Martinoli, docentkinja na FDU i radio producentkinja, rekla je da serija govori o tome kako izgleda kada reputacija počne da se meri rejtinzima i šerovima.

- U tome se ovde srećemo na dnevnom nivou, što, dakle, nije ništa neobično. Govori o tome do koje mere su novinari samo profesionalci koji brane neki kodeks, a u kojoj su meri popkulturne zvezde, koje da bi mogle da se prodaju, moraju da se slikaju za naslovne strane i uvode nas u svoje dnevne sobe - objasnila je Martinoli.

Ona je rekla da su vesti postale prva žrtva izlaska medija na tržište i komercijalizacije medijskih sadržaja.

- Čini mi se da se plasira ideja da novac možeš zaraditi samo na jedan način - tako što ćeš biti banalan, vulgaran, a ne možeš zaraditi ozbiljnim istraživačkim, analitičkim novinarstvom... Možeš i tako, ali je to teže, jer to podrazumeva da si svoju publiku opismenjavao, tako da je za tu publiku važno, recimo, da razume izveštaj BIRN-a. Mediji nemaju zadatak samo da zarade novac na tržištu, već imaju da se bave javnim interesom i nekakvim interesom publike. Društvo mora da se nauči da koristi tu vrstu sadržaja - rekla je Ana Martinoli.

Jasmina Stojanov, direktorka marketinške agencije „Right“, nekadašnja radijska i agencijska novinarka, te bivša članica kabineta Borisa Tadića, objasnila je da je serija „asocira na adrenalin i nešto što se zove redakcija“.

-Podsetila me na Radio Pančevo, gde sam počela novinarsku karijeru, a to je bio radio koji je svojevremeno zabranjen jer je puštao hrvatsku muziku. Ja novinarstvo jako volim, i mislim da je ono jedan dobar zanat. Mislim da nisi bolji novinar samo zato što te neka vlast pljuje ili si izgubio posao zbog te vlasti. Ne bih se složila da danas novinarstvo kod nas nije u 21. veku - rekla je Stojanov.

Govoreći o novinarskim izvorima koji se pominju u seriji, ona je rekla kako misli da su novinari izgubili priliku ili nisu ni imali priliku da imaju tu vrstu edukacije.

-Mislim na edukaciju kako da pronađeš svoj izvor. Ja se ne sećam da su nas učili da po svom osećaju nađeš ko može da ti postane izvor. Ja sam se kroz novinarstvo susretala sa gomilom neistina. I posle, radeći sa novinarima u kabinetu predsednika imala sam priliku da se susretnem sa fenomenom da sa važnih sastanaka njihovi izvori daju novinarima potpuno netačne informacije ili poluinformacije - rekla je ona.

Stojanov je podsetila na ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

-Sat vremena pre nego što je Aleksandar Timofejev rekao na B92 da je premijer ubijen bilo je puno poluinformacija, ali su novinari bez obzira na surovu stvar sačekali da se to potvrdi iz više izvora. U seriji „Newsroom“ imamo sličan slučaj, sa ubistvom Bin Laden, kada su mediji čekali da to potvrde jer znaju šta je nacionalni interes - objasnila je Jasmina Stojanov.

Novinarka B92 Suzana Trninić rekla je da nije fascinirana serijom.

- Ništa ja tamo nisam videla što se ne dešava u redakcijama i što već nisam doživela. Ti u seriji nemaš likove, imenom, partijom, funkcijom, ali ono što je bekgraund na njihovim kolegijumima, ono čime se vlasnici rukovode kada govore šta će biti sa kućom, i te kako vidiš da je politika tu, da je novac tu, ali novcu politika čuva luđa. Mi smo siromašno društvo u kome je politika tu, a politici novac čuva leđa.

Ona je dodala da ne doživljavamo svi slobodu medija isto.

-Ne postoji konsenzus šta je medijska sloboda. U seriji se vrlo lako uspostavi konsenzus na kolegijumima kada će da se ide do kraja, a kada ne. Dobro je to što u seriji neko novinaru čuva luđa, a problem kod nas je što svako danas ima neki strah da je sam, da iza njega neće da stane kolegijum, da iza njega neće da stane kolega koji sedi pored njega u redakciji... Novinar ima osećaj da sam snosi posledice za ono što je uradio. Postoji nedostatak onog da da se profesija stavi iza onog: ko to plaća i koliko to košta. I te rečenice: izvini, ali svi mi moramo da primimo platu. I rečenice koju je devedesetih Vanja Bulić osmislio, a koju danas svi koriste. Vanja je, kada su ga pitali čime se on to bavi u svojim emisijama, govorio: „Znate, imam blizance koji su pojeli revoluciju“. Kada bih trebalo da poručim da radim po pravilima koja nisu moja, uvek bih izgovorila tu rečenicu - rekla je Trninićeva.

Ona se, govoreći o novinarskim izvorima, setila epizode kada je kao mlada novinarka dobila poziv iz jedne stranke odakle su želeli da joj dostave neke ekskluzivne fotografije. Krenula je da ih uzme, javila urednici da ostavi prostor u dnevniku u pet sati, ali...

-Zvonio mi je neki broj sa gomilom poređanih nula. Pita me neki glas gde sam krenula i da li znam ko je Dada Vujasinović. Prekinuo je vezu. Pozvala sam čoveka koji je trebalo da mi da te fotografije, ali je on rekao: nećemo da se vidimo, zaboravi, i prekinuo vezu. Ne znam ni dan-danas koje zvao, te da li je to bilo prijateljsko upozorenje ili pretnja. Novinarski izvori su takvi da nikada ne možete otpisivati nekoga zato što je, recimo, dosadan, jer nikada ne znate od koga možete dobiti informacije. Jedan moj izvor, recimo, prvi mi je javio: „Umro Sloba, proveri“. Bila sam jedina osoba na planeti koja je imala tu informaciju. U redakciji su umrli od smeha, misleći da to nije tačno, ali mi smo na kraju to prvi javili. Izvori te razlikuju kao novinara od drugih. Danas je veliki problem sa izvorima, što će vam izvor možda doći u emisiju, a ti moraš da ga razvališ - rekla je Suzana Trninić. 

Danas