Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima09Jan2015
Stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
BEČEJ
Od prvog januara stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima su subvencije sa dosadašnjih 100 hektara smanjene pet puta i iznose maksimalnih 20 hektara.
Smanjenim subvencijama za obradu poljoprivrednog zemljišta pridružuje se i mera po kojoj ne može da se ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je uzeto u zakup.
Da li će se i koliko to odraziti na, ionako nezavidnu situaciju u stočarstvu?
"Po meni je mnogo, mnogo bitnije da dobijemo zemljište na duži rok da bismo mogli da planiramo potpunu proizvodnju kabaste stočne hrane kako bismo mogli da ogromnu količinu stajnjaka bacimo na oranice. Time bismo promenili strukturu zemljišta i povećali prihode i trajnost poljoprivrednog zemljišta", smatra zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije Vasa Džigurski.
Po mišljenju Džigurskog, koji sa porodične farme godišnje isporuči preko 600 hiljada litara mleka, značajnija od subvencija bila bi nacionalna strategija u ovoj oblasti po kojoj bi se poslovi u stočarstvu podelili između Vojvodine i užeg dela Srbije.
"Jedini mogući način je da se digne na nivo nacionalnog interesa. Ovde u Vojvodini da se radi intenzivno stočarstvo, visoko produktivno i konkurentno. U Srbiji bi se bavili ekstenzivnim stočarstvom i proizvodnjom teladi za Vojvodinu. Tako bismo mogli da budemo jedna od najrazvijenijih zemalja koja bi sadašnju kvotu od 8,5 hiljada tona duplirala", uveren je Džigurski.
Upravo nedostatak nacionalne strategije svelo je stočarstvo na oko 130 hiljada grla pod kontrolom a kapaciteti su čitavih milion, smatra Džigurski. Sve to podjednako se odražava i u proizvodnji mleka kao i u proizvodnji mesa.
Foto: Nenad Jovićević, RTV