Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima15Dec2014
Deca migranti u Srbiji bez roditelja
Kako broj izbeglica uveliko prevazilazi njihove kapacitete, na desetine migranata spava po privremenim skloništima i ne želi azil u Srbiji, pa su za državu nevidljivi. Onih vidljivih, koji su izrazili nameru da traže azil je od početka godine bilo oko 13.000, od kojih je i oko 2.000 dece.
"Više ih je bez pratnje nego sa pratnjom roditelja i staratelja, što govori da je reč o jednoj posebno rizičnoj i najranjivijoj grupi migranata, prema kojoj Srbija i po Ustavu ima obavezu da brine i da im pruži tretman jednako kao i prema svojim državljanima", kaže za RTV Ratko Bubalo iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju iz Novog Sada.
Među migrantima, deca su najranjivija i lako mogu postati žrtve trgovine ljudima. Ovo najbolje oslikava primer dvoje dece iz Avganistana koja su zahvaljujući saradnji policije, Centra za socijalni rad i nevladinog sektora, spaseni iz ruku krijumčara.
Iz nevladine organizacije Atina naglašavaju da je upravo tu decu vodila strana državljanka koja se lažno predstavljala da im je majka.
"Ona je praktično dala lažno ime i prezime i bili su potrebni meseci da se otkrije njen pravi identitet. Takođe, deca su izgubila svaki kontakt sa roditeljima nedeljama u nazad i oni nisu imali tačnu ideju o tome gde idu niti šta se od njih očekuje, niti šta treba da rade", kaže Jelena Hrnjak iz organizacije "Atina".
Dvoje spasene dece sada su Nemačkoj, sa svojim pravim porodicama, ali je za stotine, pa i hiljade drugih, sudbina i dalje neizvesna. Bez obzira na to da li imaju ili nemaju dokumente, dok su u Srbiji, naša je dužnost da im pomognemo.
Video prilog RTV možete pogledati ovde.