Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima31Oct2014
Srpsko selo u 2024. godini
Strategija razvoja poljoprivrede za narednu deceniju dovedena je u pitanje svega tri meseca nakon što je usvojena. Upućeni tvrde da je najava vlade da smanjuje podsticaje od 2015.godine u dobrom delu nakrnjila ovaj dokument, kome se zamera i što nije odredio ključne pravce razvoja poljoprivrede.
Najveći trn u oku ministra finansija Dušana Vujovića, sudeći po njegovim izjavama, su subvenciji poljoprivredi koje, kako je rekao, odvlače pare i resurse bez efekta.
Za razliku od Vujovića koji ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje smanjivanje ukupnog iznosa za subvencije, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković tvrdi da će agrarni budžet u 2015. godini ostati nepromenjen, samo što će podsticaji biti drugačije raspodeljeni.
U prilog tvrdnji da agrarni budžet postaje sve tanji ide i tek usvojeni rebalans prema kome su subvencije manje za četiri milijarde dinara u odnosu na budžet, ali i to što Fiskalni savet ozbiljno računa na uštede iz ovog domena u sledećoj godini.
Na drugoj strani, najviši akt u agraru, Strategija razvoja poljoprivrede nikako ne računa na smanjenje podsticaja. Autori ovog dokumenta su predvideli da u periodu 2014. – 2016. godine budžetska izdvajanja za poljoprivredu ostanu nepromenjena, a da se kasnije polako povećavaju.
”Tokom ovog perioda važno je sačuvati stabilnost sistema podrške, bez radikalnih izmena u strukturi mera i obima sredstava namenjenih za pojedine mere i programe”, navodi se u strategiji koja predviđa da će u trenutku pristupa EU, ako sve bude išlo po planu, srpska poljoprivreda imati na raspolaganju 1,5 milijardi evra iz domaćih i sredstava EU.
Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov ocenjuje za agronews da je na samom startu ovaj dokument u razilaženju sa najavama iz Vlade jer domaća podrška po Strategiji treba da se povećava, a činjenica je da se ona smanjuje već ovim rebalansom.
Živkov upozorava da će agrani budžet tek sledeće godine biti manji kada se ukine 6.000 dinara podrške po hektaru, smanji obuhvat podrške za inpute za maksimalno 20 hektara, ali i kada se smanji premija za mleko.
“Znači, ili je Strategija toliko loše napisana da nije predvidela čak ni smer u kom će se budžet kretati ili donosioce odluka baš briga za Strategiju”, tvrdi Živkov.On upozorava da je u periodu 2014. – 2020. godine Srbiji opredeljeno svega 180 miliona evra iz pretpristupnih fondova, što je veoma malo.
Kako selo neće izgledati
Cinici bi u ovom trenutku rekli da ako sad već ne možemo da znamo kako će srpsko selo izgledati u 2024. godini, jasno je kako ono neće izgledati.
Naime, Strategija razvoja poljoprivrede podrazumeva da za deset godina na srpskom selu svaki peti gazda bude mlađi od 35 godina, što je veliki napredak u odnosu na trenutno stanje kada tek svaki dvadeseti spada u ovu grupu.
Gazde će u proseku, kako nalaže jedan od ciljeva, sa jednog hektara, umesto sadašnjih 538 dolara izvoziti robe u vrednosti 900 dolara jer će njihovi proizvodi biti višeg stepena prerade.
Pod organskom proizvodnjom će biti više hektara za trećinu, dok će površine navodnjavanog zemljišta biti 250.000 hektara ili šest puta veće nego danas.
Preko robnih berzi će se prometovati dva i po puta više robe u odnosu na trenutnih 95.000 tona.
U Srbiji će oko 90 odsto projekata za klanje životinja i preradu mesa i mleka ispunjavati standard Evropske unije, a sada taj uslov, kako se navodi u strategiji, zadovoljava manje od dva posto.
Rečju, ovaj dokument predviđa da u 2024. godini seljaci računaju na rast proizvodnje i stabilan dohotak, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima gde će biti smanjeno siromaštvo, savremene objekte i opremu.
Agroekonomista Milan Prostran, iako je i sam učestvovao u ranoj fazi izrade ovog dokumenta, tvrdi da strategija ne nudi preko potrebna konkretna rešenja. “Ovo je jedna knjiga sa mnogo lepih očekivanja, urađena po metodoligiji Svetske banke, uvezana kao paket sa mašnom, ali ne nudi rešenje za realne izvore finansiranja poljoprivrede u narednom periodu, niti rešenja za zemljišnu politiku, subvencije”, ističe Prostran.
Ovaj sagovornik ukazuje da je za Srbiju rešenje što hitnije povećanje agrarnog bužeta na milijardu evra godišnje, tačnije da izdvajanja za poljoprivredu budu deset procenata nacionalnog kolača umesto sadašnjih blizu pet procenata.
Država bi, kako je naveo, trebalo da se opredeli za tri ključne grane poljoprivrede čiji će rast podsticati, što nije učinjeno, niti je iznet jasan plan koji problemi treba da se rešavaju u naredne tri godine.
Živkov je takođe saglasan da strategija ne daje ključne odgovore – hoćemo li da prodajemo državno zemljište, da li ćemo da dozvolimo promet GMO, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu….
Ko treba da razume strategiju
“Strategija poljoprivrede nije pisana da bi srpskom seljaku bilo jasno čime treba da se bavi i da bi je on razumeo, već zbog Brisela i Vlade Srbije”, ovim rečima Natalija Bogdanov, jedna od autora strategije i profesor na Poljoprivrednom fakultetu odgovara na napade.
Ona za agronews tvrdi da se poljoprivrednika najviše tiču konkretne uredbe u kojima se preiciziraju uslovi pod kojima nešto dobijaju, a nikako sama strategija koja ima za cilj samo da definiše okvire, što je i zakonski propisano.
Zakon o poljoprivredi, kako tvrdi, predviđa da se nakon usvajanja strategije donesu dva dokumenta – program ruralnog razvoja i program razvoja poljoprivrede koji na period od tri godine definišu preciznije šta treba činiti.
I ove programe kako ističe, dodatno konkretizuju uredbe, koje poljoprivrednici treba da čitaju.
“Dakle, to preciziranje strategije o kome svi govore, treba da bude razrađeno u dokumentima nižeg nivoa”, izjavila je ona.
Bogdanov ističe da je ova strategija bila prilično hrabra jer je definisala budžetski okvir za narednih deset godina, što nije učinjeno u drugim dokumentima.
Upitana da li i njoj deluje da ovaj dokument pada u vodu s obzirom na najave o smanjivanju subvencija, Bogdanov odgovara da ništa nije isključeno, ali da treba sačekati budžet za sledeću godinu.
Ljubica Bojović, Agronews