28Oct2014
Cilj je Srbija bez diskriminacije
BEOGRAD - Srbija bez diskriminacije - cilj je u narednim godinama, saglasili su se učesnici skupa „Srbija na putu tolerancije i nediskriminacije: iskustva Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“ i poručili da je poštovanje osnovnih prava vrednost ne samo Evrope već i svih građana Srbije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da, iako Srbija ima pravni okvir za nediskriminaciju, da je u našoj zemlji i dalje ima, te da se sa tom „gorkom istinom moramo suočiti“.
Srbija sa nula diskriminacije naš je cilj, rekla je Petrušić, i dodala da je to kad „vlada sila zakona, a ne zakon sile“.
Cilj je takođe, poručila je, Srbija u kojoj niko neće biti nejednako tretiran zbog svog ličnog svojstva.
„Sigurna sam da svi mi koji smo ovde smatramo da je put kojim Srbija treba da ide put nediskriminacije i tolerancije. Na tom putu, međutim, ima niz prepreka“, rekla je poverenica i podsetila na slučajeve diskriminacije u poslednjih meseci, odnosno napad na albanske pekare, nemačkoj državljanina, demonstracije protiv azilanata.
Osvrnula se i na nedavno održanu Paradu ponosa, za koju je rekla da je održana uz veliko policijsko obezbeđenje, istakavši da podaci pokazuju da čak 80 odsto građana za komšije ne želi pripadnike LGBT populacije.
Ona je rekla i da diskriminacije ima i u državnim organima, kao i da je kao poverenica za rodnu ravnopravnost donela 365 preporuka organizama javne vlasti, ali da mnoge nisu sprovedene.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković istakla je da je u Srbiji potrebno jačati svest o zabrani diskriminacije i toleranciji, te da naše drustvo i pored brojnih izazova sazreva i da je spremno da prihvati različitosti.
„Naš cilje je Srbija bez diskriminacije“, rekla je Gojković i citirala konvenciju UN o ljudskim pravima u kojoj piše da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Kaže i da je cilj da se sa ovakvog skupa pošalje jasna poruka da svi zajedno moramo da gradimo društvo u kojem ćemo svi biti jednaki bez obzira na pol, starost, seksualnu orjentaciju, nacinalnost...
„Srbija je opredeljana za izgradnju upravo takvog demokratskog i tolerantnog društva“, istakla je ona, poručivši da je skupština pored krovnog zakona o zabrani diskriminacije donela i niz zakona koji se odnose na pojedinačne oblasti - ravnopravnost polova, nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i ratifikovala sve značajnije međunarodne konvencije o ljudskim pravima, kojima se zabranjuje diskriminacija. Time je država, dodala je, pokazala jasnu opredeljenost za izgradnju društva bez diskriminacije. Međutim, dodala je, zabrinjava izveštaj poverenice o zaštiti ravnopravnosti iz 2013. godine u kom se navodi da su najviše diskriminisani Romi, osobe sa invaliditetom, seksualne manjine.
Potrebno je, kako je rekla, donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, kao i blagovremena priprema strateških dokumenata iz ove oblasti čije važenje ističe 2015. godine.
Podsetila je i da je Skupština Srbije prepoznala značaj rodne ravnopravnosti i da žene čine više od trećine parlamenta. Pored predsednice skupštine, kako je dodala, u skupštini su u osam od 20 odbora predsednice žene, a žena je i generalni sekretar.
Šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević istakla je da poštovanje osnovnih prava, a posebno prava manjina, i princip tolerancije i nediskriminacije predstavljaju vrednosti ne samo EU, već i svih građana Srbije.
Govoreći o osnovnim pravima, Miščević je konstatovala da s vremena na vreme postoji problem u njihovom poštovanju "koji postaje mnogo veći kada imate ozbiljnih ekonomskih problema". Ona je učesnicima skupa predstavila razvojni put Evropske unije do konačnog definisanja koje su njene osnovne evropske vrednosti, objasnivši da je u početku to bilo pitanje koje se odnosilo samo na diskriminaciju u oblasti rada, odnosno slobodnom tržištu i kretanju radne snage, da bi do danas obuhvatilo sve segmente života.
Miščević je ukazala i da pitanja koja se odnose na toleranciju i zabranu diskrimacije Srbija neće sretati samo u pregovaračkom poglavlju 23, koje se odnosi na reformu pravosuđa, već da će se ona provlačiti i kroz druga poglavlja, poput, primera radi, poglavlja 26, koje se odnosi na prosvetu i kulturu.
"Nije ovo samo velika i važna priča evropskih vrednosti, ovo je naporan, suštinski i temeljit posao do potpunog razumevanja da je zabrana diskrimiacije zaštita svakog od nas pojedinačno, čak i kada smo većina, jer s vremna na vreme svi postajemo manjina", zaključila je Miščević.
Luka Bjankoni iz Delegacije EU u Srbiji kazao je da se sve države članice susreću sa diskriminacijom baš kao i Srbija. Smatra i da kampanje i sprovođenje raznih obuka mogu da doprinesu da se diskriminacija smanji. „Drzava ne bi trebalo da bude jedini promoter za zaštitu ravnopravnosti, ulogu u tome imaju i civilno društvo i mediji“, kazao je Bjankoni.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova Solorano poručila je da je snaga Srbije u njenoj različitosti, istakavši da je, kada je reč o govoru mržnje, finansiranje projekata jedna stvar, a sasvim drugo je kad sopstvenim primerom pokažemo da smo protiv govora mržnje.
Solorano je podsetila da je nekadašnja Jugoslavija potpisnica deklaracije UN o ljudskim pravima, istakavši da se u Srbiji 20 agencija UN na razlicitim nivoima bave ljudskim pravima i borbom protiv diskriminacije zasnovane na polu, godinama, zdravlju, kulturnom ili legalnom statusu. „Imamo dobru sansu da Srbija izađe kao snažno drustvo, baš zbog razlicitosti koje u njoj postoje“, kazala je Solorano.
Pitanje ljudskih prava su osnovni vrednosni postulat i civilizacijska tekovina kojoj svi težimo, a koje je u poslednje vreme, pred velikim izazovom, ocenila je zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk, dodavši da se to spominje i u poslednje izveštaju generalnog sekretara SE koji je, kako kaže, konstatovao da ta kriza nije identifikovana od kraja Hladnog rata.
Prema njenim rečima, potrebno je uspostaviti mehanizam vladavine prava koje je, kako je istakla, važan uslov za egzistenciju društva koji mu omogućava stabilnost i samopouzdanje. Ćuk je podvukla da je potrebno obratiti pažnju i na uspostavljanje kulture ljudskih prava što je, kako je ocenila, mnogo teži, ali i ne nedostižan cilj.
"To je veoma važno. Ta kultura nije samo kultura ljudskih prava, već i kultura poštovanja različitosti. Treba da se radi na prevenciji, odnosno uklanjanju stereotipa i predrasuda", rekla je Ćuk, zaključivši da svi akteri zajednice moraju da se aktiviraju i preuzmu svoj deo odgovornosti.