26Jun2018
Rasprostranjenost (ilegalnog) vatrenog oružja i dalje ozbiljan bezbednosni problem Srbije
Koliko je vatreno oružje rasprostranjeno u Srbiji? Zbog čega Srbija i Crna Gora zauzimaju prvo mesto u Evropi po broju oružja na 100 stanovnika? Kakav je značaj Mape puta za bezbednost regiona i kako poboljšati akcije za legalizacije oružja su teme o kojima je istraživač Centra Filip Stojanović govorio u emisiji "Dan uživo" N1 televizije (emitovano 25.6.2018.).
Prema podacima Small Arms Survey-a Srbija je vodeća zemlja u Evropi po broju lakog naoružanja i praktično svaki četvrti građanin ima oružje u kući. Prema ovom istraživanju Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, a prvo u Evropi, jer na 100 stanovnika imaju 39,1 komad lakog naoružanja.
Filip Stojanović je rekao da su podaci koje je objavio Small Amrs Survey u najmanju ruku diskutabilni jer ne postoji precizna metodologija na osnovu koje su utvrđene količine oružja. On je takođe ukazao na stavove MUP-a da je veoma teško utvrditi količinu ilegalnog oružja, i da je to otprilike 20 procenata na količinu legalnog (odnosno negde oko 220.000 komada).
Stojanović je takođe naglasio da Srbija predstavlja tranzitnu zonu preko koje se vatreno oružje krijumčari i prenosi na u Zapadnu Evropu. On je dodao i da pretnju po bezbednost ne predstavlja samo ilegalno oružje, već i ono legalno i registgrovano ukoliko se ne čuva savesno.
Govoreći o pozivu policije na predavanje naoružanja, on je podsetio da je od 1992. godine bilo sedam krugova legalizacije vatrenog oružja. Podseća da su tada građani potpuno amnestirani pri predaji malokalibarskog naoružanja, ali da su te kampanje nedovoljno promovisane, te da građani obično ne znaju od kada do kada mogu da predaju oružje i pod kojim uslovima. "Ministar može da raspiše legalizaciju, ali nije jasno pod kojim kriterijumima i zašto se u određeno vreme raspisuje", navodi Stojanović. Legalizacija koja je dala najviše rezultata bile je ono 2003, za vreme akcije "Sablja".
Kako bi akcije za predaju oružja bile efikasnije i dale bolje rezultate, Filip kaže da su istraživanja Centra pokazala da je potrebno lokalizovati ove akcije i uključiti što više lokalnih aktera - policijske uprave, loklane savete za bezbednost, mesne zajednice i sl.
Centar za istraživanje javnih politika radio je prošle godine istraživanje o zloupotrebi oružja i rodno zasnovanom nasilju. Nalaze istraživanja možete pogledati ovde.
On je naveo da ne dešava uvek da žena bude ubijena samo vatrenim oružjem, ali da se oružje često koristi kao sredstvo zastrašivanja da se nasilje u porodici prijavi, i to ne samo ilegalno oružje, već i legalno, pa čak oružje ljudi koji rade u organima reda. Filip je istakao da je neophodno dodatno osnaživanje žena po ovom pitanju.
Da je ipak nešto urađeno, Filip je istakao da su sada kriterijumi za nabavku oružja usložnjeni i pooštreni, kao i da je u procesu donošenje nove Strategije kontrole lakog i streljačkog oružja koja treba da odgovori na rizike povezane sa rasprostranjenošću i zloupotrebama vatrenog oružja.
O značaju dokumenta Mapa puta: održivo rešenje za ilegalno za ilegalno posedovanje, zloupotrebu i krijumčarenje lakog i malokalibarskog oružja na Zapadnom Balkanu do 2025. godine možete pročitati u autorkom tekstu Filipa Stojanovića za portal europeanwestenbalkans.rs