Projekat: Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?
02May2018

Promišljanje budućnosti rada: CENTAR na konferenciji u Bukureštu

Prve rezultate istraživanja ,,Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?" Centra za istraživanje javnih politika predstavila je Jelena Šapić na međunarodnoj konferenciji o budućnosti rada od 27. do 28. aprila u Bukureštu, Rumunija.

Svet rada prolazi kroz velike promene uzrokovane razvojem tehnologije, globalizacije, promenljivog karaktera proizvodnje i zapošljavanja, uticajem klimatskih promena i drugih faktora. Postoji opšta pretpostavka da će razvoj sofisticirane robotike i veštačke inteligencije podrivati postojanje posla, tržišta rada i zapošljavanja. Različite vizije o budućnosti rada implicitno se oslanjaju na ideju dostojanstvenog rada sa punim radnim vremenom i dugoročnim zapošljavanjem kao izvor prihoda, način strukturiranja svakodnevnog postojanja pojedinca, načina društvene interakcije i izvora samopouzdanja. Za društvo u celini, posao se i dalje smatra centralnim za rešavanje većine problema, kroz zahteve za veće plate i pravo na rad, obećanja ,,više radnih mesta". Kako se rad se retko vidi kao problem samo po sebi, glavni cilj ove konferencije je bio da problematizuje pojam rada i promisli o njemu iz perspektive budućnosti rada. Konferencija je nastojala da obezbedi prostor za otvorenu, interdisciplinarnu raspravu o problemima i pitanjima oko budućnosti rada.

Jelena Šapić je ovom prilikom predstavila prve rezultate istraživanja o profilima digitalnih radnika. Od marta do aprila ove godine tim CENTRA je prikupio javno dostupne podatke o digitalnim radnicima iz Srbije sa tri globalne digitalne platforme i isto tako pripremio analizu foruma na kojima digitalni radnici iz Srbije razmenjuju svoja iskustva. Analiza koju je tim koji pored Jelene čine i Branka AnđelkovićTanja JakobiMaja Kovač i Milica Skočajić priredio pokazao je da na posmatranim platformama ima više od 16.000 registrovanih korisnika od kojih je 465 uspelo da zaradi u posmatranom periodu. Među onima koji su zaradili novac od marta do aprila ima više muškaraca nego žena, ali izuzev par izuzetaka oni približno jednako zarađuju bez obzira na pol. Analiza je ukazala da najveći procenat digitalnih radnika i radnica raspolaže IT veštinama, veštinama vezanim za dizajn i multimediju, kao i pisačkim i prevodilačkim veštinama. Tim će u narednom periodu objaviti detaljnije rezultate. 

Glavni govornici na konferenciji su bili: Ruth Yeoman (Oxford University), Patrick Develtere (Evropska Komisija), Norbert Trenkle (Krisis Group), Guy Standing (SAOS  University of London & Basic Income Earth Network) i Cornel Ban (City University of London). U svojim izlaganjima, govornici su se osvrnuli na značaj rada koji obezbeđuje smisao (eng. meanigfullness work) i neophodnosti kompanija da posvete dužnu pažnju ovoj kategoriji, potom o značaju usvajanja Evropskog stuba socijalnih prava koji nastoji da ojača socijalno lice Evropske unije. Pored toga, bilo je reči i o univerzalnom bazičnom dohotku koji se testira kroz niz pilot programa od Aljaske do Finske. Zagovarači univerzalnog bazičnog dohotka, među kojima i Guy Standing, ukazuju na prve rezultate koji se ogledaju u ekonomskom osnaživanju osetljivih grupa pre svega žena, razvoj talenata i rast slobode pojedinica da se bave oblastima koje žele a ne kojima moraju da bi preživeli. Za kritičare poput Bana, ovaj koncept otvara mnoga pitanja i na strani korisnika i na strani finansiranja takvog rešenja, kao i primenu postojećih alternativa koje bi mogle efikasnije da dovedu do smanjivanja nejednakosti i jačanja kapaciteta i talenata pojedinaca. 

Ovu konferenciju organizovao je Institut za istraživanja Univerziteta u Bukureštu i više o programu konferencije možete pročitati ovde. Ovogodišnje istraživanje se sprovodi u partnerstvu sa Olof Palme centrom u Srbiji i predstavlja deo novog Centrovog programa u okviru kojeg ćemo se baviti temom gig ekonomije i položajem i organizovanjem digitalnih radnika i radnica kako bi ostvarili pravo na dostojanstven rad.