Projekat: Zagovaranje uspešne integracije Roma povratnika kroz bolje uslove obrazovanja i zapošljavanja

07Jun2017

U ovom predlogu praktične politike bavili smo se odnosom medija prema dve marginalizovane grupe - tražiocima azila u evropskim zemljama, i migrantima/azilantima/tražiocima azila u Srbiji sa ciljem da ukažemo na mogućnosti i limite medija u u oblikovanju javnog mnjenja kad su navedene grupe u pitanju. I jedni i drugi suočavaju se ili su se suočavale sa sličnim problemima, od napuštanja zemlje usled ratnih dejstava, do migracija izazvanih pre svega ekonomskim razlozima. 

 

Uprkos tome, Romi povratnici u medijskom prostoru u Srbiji tek su marginalno prisutni, dok je migrantima posvećena značajna pažnja. 

 

U periodu od 15.01.2017. do 15.03.2017.objavljeno je 66 puta više priloga o migrantima nego o Romima povratnicima ako se uzmu u obzir svi objavljeni prilozi, ili 16 puta više priloga ako se u obzir uzmu izabrani prilozi o migrantima.

 

Mediji u Srbiji, što je i očekivano, migrantima poklanjaju znatno veću pažnju, jer u vezi sa njima postoji stalna „proizvodnja događaja“. Oni predstavljaju novu pojavu u društvu, za razliku od povratnika čiji povratak je kontinuiran, a problemi sa kojima se susreću slični kao i ranijih godina.

Prilozi o migrantima su daleko raznolikiji od onih o povraticima. Opisuju se njihovi problemi, citiraju stavovi, strahovi, stremljenja i nadanja kao i iskustva sa domicilnim državnim organima i stanovništvom. Suprotno tome, samo u jednom prilogu navode se reči pripadnika ove ranjive grupe. 

Ova analiza pokazuje da se interes medija za marginalizovane grupe javlja najčešće u trenucima njihovog stradanja i/ili kada im kreatori javnih politika, svojim istupima u medijima, daju važnost. 

 

U prilozima o migrantima, kao i u jednom prilogu o Romima povratnicima, prisutno je etničko i versko kvalifikovanje celih grupacija, i steretipizacija, bilo sa pozitivnim ili negativnim prizvukom.

 

Među prilozima o Romima povratnicima i migrantima ima veoma malo ili nimalo analitičkih i istraživačkih tekstova. Za analizirane priloge karakteristično je reagovanje na neposredne povode, beleženje onoga što je dato saopštenja, podataka i izjava dostupnih sagovornika. 

 

Uporedo sa razvojem sirijske migrantske krize, oko 375.000 tražilaca azila iz zemalja Zapadnog Balkana (Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije) našlo se pod dodatnim pritiskom da se vrate u svoje zemlje porekla, a smanjenje broja azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana postalo je jedan od prioriteta zemalja EU.

 

Nijedan domaći medij nije se bavio eventualnim postojanjem uzročno posledičnih veza između migracija ove dve ranjive grupe, ili kritičkim preispitivanjima njihovog položaja u srpskom društvu, i/ili politika koje se prema njima primenjuju. Nasuprot tome, strani mediji bavili su se pravima tražilaca azila, bez obzira da li su oni sa zapadnog Balkana, sa Bliskog istoka ili iz drugih delova sveta.

 

Pojačano interesovanje medija za marginalizovane grupe ne podrazumeva uvek i njihov interes da dublje analiziraju probleme sa kojima se pripadnici ovih grupa suočavaju, već potencijalno nosi opasnost od diskriminacije, ojačavanja starih i stvaranja novih stereotipa u društvu i proizvodnje novih „drugih“. Istovremeno, nevidljivost ranjivih grupa u medijima i u društvu, takođe doprinosi njihovoj daljoj marginalizaciji. 

 

Neprofesionalno i neetičko izveštavanje medija utiče na utvrđivanje postojećih i stvaranje novih stereotipa prema ranjivim grupama , a zanemarivanje ovih tema u medijima utiče na nedovoljnu informisanost i nezainteresovanost građana za ranjive grupe.

 

Mediji treba da se bave praćenjem položaja ranjivih grupa i kada one nisu u žiži kreatora javnih politika i da istražuju i kritički preispituju njihov položaj, doprinoseći tako jačanju njihovih prava, podizanju tolerancije i demokratizaciji društva.

 

Kako bi izveštavanje o ranjivim grupama bilo sveobuhvatnije I kvalitetnije, mediji bi trebalo da vode računa o tačnosti informacija, da izbegavaju stereotipe i da u izveštavanju konsultuju stavove svih zainteresovanih aktera u društvu.