Projekat: Nacionalni HDR 2016: Kako odgovoriti na rizike od katastrofa u Srbiji?06Apr2017
Odgovor lokalne zajednice na prirodne katastrofe: Kolumbija i iskustva iz Srbije
Obilne padavine na jugozapadu Kolumbije u petak, 31. marta, dovele su do poplava, klizišta i lavina. U toku samo jedne noći palo je 30% ukupnih mesečnih padavina. Prema dosadašnjim informacijama, 286 osoba je izgubilo život (među nastradalima je više od 40 dece) dok je na stotine povređeno. Samo nekoliko dana kasnije ove nepogode su praćene zemljotresom, jačine 4 stepena Rihterove skale. Zemljotres je pričinio dodatnu štetu i oslabio kapacitete lokalne zajednice da efikasno upravlja rizicima od prirodnih katastrofa.
Grad Mokoa najteže je pogođen ovom prirodnom katastrofom i proglašen je visoko rizičnom zonom. U gradu nema ni struje ni goriva, putevi su blokirani što otežava rad spasilačkih ekipa. Ipak ovo nije prvi put da klizišta i poplave dovedu do kolapsa i velike materijalne štete u Kolumbiji. U toku 2016. godine, klizišta su se dogodila u oktobru i novembru kada je ukupno 19 ljudi izgubilo živote. Kolumbija je, pored toga, aktivno trusno područje. Učestalost prirodnih katastrofa u Kolumbiji, ali i u drugim delovima sveta, ukazuje da će se posledice klimatskih promena i čovekovog delovanja na prirodu sve češće dešavati u budućnosti. Stoga se nameće pitanje šta lokalne zajednice mogu da urade kako bi povećale otpornost na prirodne katastrofe.
Jedan model jačanja zajednice predstavljen je u Nacionalnom izveštaju o humanom razvoju za Srbiju za 2016. godinu. Povod za izradu ovog izveštaja su nezapamćene poplave koje su pogodile Srbiju u maju 2014. Model se zasniva na ulozi socijalnog kapitala kao resursa sistema i lokalne zajednice u smanjenju i reagovanju na rizike od prirodnih katastrofa u Srbiji. Bez obzira na tehničku i materijalnu opremljenost službi za vanredne situacije, postojeći resursi lokalne zajednice poput komunikacije, volontiranja i partnerstva mogu doprineti smanjenju i reagovanju na rizike od prirodnih katastrofa.
Izvešaj ukazuje da je vrednost informacija je najveća na početku krize i tada je i obim razmene informacija najveći. .U slučaju prekida u funkcionisanju sistema, neformalni i alternativni kanali komunikacije zamenjuju sistemska rešenja i tada socijalni kapital obezbeđuje ključni medijum komunikacije.
Volontiranje kao čin solidarnosti i podrške žitelja zajednice i najčešće je izražen u vreme krize. Bliske veze unutar zajednice doprinose obimu volonterskih aktivnosti. Lokalne zajednice su imale koristi od ovog resursa bez obzira na to da li su planirale ili ne.
Partnerstva između štabova za vanredne situacije sa privatnim i nevladinim sektorom i građanima takodje predstavljaju značajan element otpornosti zajednice na katastrofe..
Ovedimenzije socijalnog kapitala su samo neki od resursa koje zajednica poseduje, a koje može efikasno da iskoristi u slučajevima prirodne katastrofe. Zbog toga je potrebno i u mirnodopskim uslovima raditi na razvijanju i jačanju veza, poverenja i saradnje unutar lokalnih zajednica i na taj način preduprediti socijalne, ekonomske, ljudske i prirodne gubitke.
Nacionalni izveštaj o humanom razvoju za Srbiju za 2016. godinu je pripremio tim CENTRA koje su vodile Branka Anđelković i Maja Kovač. Izveštaj je pripremljen za potrebe Programa Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP u Srbiji i dostupan je u celosti ovde.
Fotografija preuzeta sa Twitter-a.