Projekat: Zagovaranje uspešne integracije Roma povratnika kroz bolje uslove obrazovanja i zapošljavanja

07Mar2017

Više od 7.000 ljudi prošle godine vratilo se u Srbiju po sporazumu o readmisiji, dok se po istom osnovu u prva dva meseca ove godine, po tom osnovu vratilo se više od 500 ljudi, rečeno je na današnoj konferenciji "Saradnja kao model zapošljavanja - Zapošljavanje Roma povratnika - ka odgovornosti i razvoju".

 

Između 75 i 80 odsto povratnika, konstatovano je, pripada romskoj nacionalnoj manjini, a nemogućnost zapošljavanja jedan je od glavnih razloga zbog kojeg oni ponovo odlaze u zemlje EU.

 

Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Ivanišević je tim povodom najavio da će se u narednom periodu, zajedno sa Komesarijatom za izbeglice, raditi na utvrđivanju broja onih koji stalno pokušavaju da odu iz Srbije.

 

To je, prema njegovim rečima, važan polazni osnov za integraciju, jer će se utvrditi šta je to zbog čega povratnici ne ostaju Srbiji.

Obrazovanje Roma, možda je najvažnije, bez toga teško da može da se govori o izlasku iz začaranog kruga siromaštva", rekao je Ivanišević, koji smatra da su važne podsticajne mere koje je NSZ utvrdila i za Rome koji otpočinju stalni posao.

 

Jer, dodao je, ukoliko se neko obrazuje, a ne može da se zaposli u zemlji, onda on veoma često izabere tu mogućnost da proba da ode.

Sve u svemu, pred nama je proces kome ne vidimo kraj, u kome moramo svi zajedno učestvovati, bez sujeta, supremacija, pitanja ko je nadležan za šta", rekao je Ivanišević.

 

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić naveo je da, prema popisu od 2011, u Srbiji živi oko 150.000 Roma, dok Savet Evrope procenjuje taj broj na 600.000, te da se ta populacija u Srbiji suočava sa mnogim problemima - od zdravstvene nege, obrazovanja, stanovanja, do otežanog zapošljavanja i pristupa tržištu rada.

 

Prema istim podacima, svega 28 odsto romskog stanovništva svrstava se u grupu ekonomski aktivnih, od čega je 59 odsto njih nezaposleno. Pritom, broj nezaposlenih Romkinja četiri puta je veći od Roma, nizak je stepen ekonomske aktivnosti Roma, jer, 28 odsto su ekonomsko aktivni, što je neuporedivo manje od republičkog proseka, koji je 41 odsto", rekao je Miletić.

 

Prema njegovim rečima, na evidenciji NSZ nalazi se skoro 26.000 pripadnika romske nacionalne manjine, ali se procenjuje da je taj broj znatno veći s obzirom da svi Romi nisu na evidenciji nezaposlenih.

 

Podaci regionalnog istraživanja UNDP-a, naveo je Miletić, pokazuju da procenjena stopa nezaposlenosti među Romima iznosi 49 odsto u 2011. godini, a stopa neformalne zaposlenosti čak je na oko 70 odsto.

 

Posebno je naglasio da su Romkinje u znatno nepovoljnijem položaju na tržištu rada, a da su najzastupljenija zanimanja među aktivnim Romima - ulični čistači i sakupljači sekundarnih sirovina, sa skoro 60 odsto.

 

Procenjuje se da ima više desetina hiljada individualnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji sakupe 75 odsto ukupno sakupljenih sekundarnih sirovina za potrebe reciklažne industrije. U dominantna zanimanja takođe se svrstavaju vozači, zanatlije, poljoprivrednici, trgovci. Rezultati regionalnog istraživanja Roma, ukazuju da su Romi najčešće zaposleni u komunalnim preduzećima i u oblasti usluga- frizerske, čišćenje, šivenje, u industriji, građevini, poljoprivredi", rekao je Miletić.

 

Smatra da se ključni razlozi tako nepovoljnog položaja Roma vide u niskom stepenu obrazovanja, poteškoćama u prilazu tržišta rada.

Jedno od mogućih rešenja je kreiranje okruženja za podsticanje romskog preduzetništva. PKS daje tu pun doprinos, kroz koordinaciju Nacionalne platforme za inkluziju skupljača sekundarnih sirovina. PKS, u saradnji sa GIZ-om, aktivno radi na izradi Nacionalne platforme za inkluziju sakupljača otpada u Srbiji", rekao je Miletić.

 

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da se pokušava učiniti "makar jedan korak ka istinskoj reintegraciji naših romskih sugrađana u društvo ove naše zemlje".

 

Znam da je termin inkluzija in, znam da moramo da pratimo trendove. Ja dozvoljavam sebi da češće govorim o integraciji. Bez pune integracije, mi o ozbiljnoj demokratskoj tvorevini, ne možemo da govorimo, kao ni o razvoju. U ovom projektu toliko je važno što je razvojno orijentisan, pokazuje da oni građani i građanke koji se vraćaju u žemlju, mogu da učestvuju u njenom razvojnom potencijalu. Mislim da je to najbitnije", rekla je Liht.

Ubediti ostale da su Romi ravnopravni građani, smatra Liht, moguće je ako oni upravo učestvuju u onome što je najbitnije.

 

Ako želimo da izađemo iz situacije siromaštva i ozbiljnih problema u razvoju, oni moraju učestvovati. Bez zapošljavanja, obrazovanja, obezbeđivanja osnovnih stubova egzistencije pojedinaca, to nije moguće, zato je ovaj projekat mnogo važan", rekla je Liht.

 

Šefica pregovaračkog tima Srbije za ulazak u EU Tanja Miščević smatra da pregovarački proces može da pomogne da se podigne vidljivost takvih projekata i ističe da, kao što je situacija u čitavim pregovorima sa EU- tu se radi o nama zapravo, tako se i ovde radi o našim građanima, našim državljanima, kojima je potrebna posebna pomoć, jer se nalaze u specifičnoj situaciji.

 

Pitanje inkluzije Roma, unapređenje položaja Roma u širem kontekstu, svest o tome da, dok ne ispunimo evropske standarde, dok ne odgovorimo na evropske vrednosti i u ovom domenu, ne možemo da nastavimo da završimo pregovore ili da se smatramo uspešnim u pregovaračkom procesu. Ovo jeste naš posao, taman da nema EU, moramo se time baviti", rekla je Miščević.

 

Izvor: Tanjug