Projekat: Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: Studija slučaja LGBT zajednice15Feb2017
Dve trećine pripadnika LGBT populacije izloženo verbalnom i psihičkom nasilju
Tribina pod nazivom ,,Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji" u organiziaciji Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Ministarstva spoljnih poslova Norveške održana je 10. februara u Beogradu.
Prema analizama institucija i nevladinih organizacija, među najugroženijim su pripadnici nacionalnih manjina, verskih zajednica i verskih grupa, žene, predstavnici LGBT, stari, deca, migranti i izbeglice. Kada je reč o LGBT populaciji, veliki procent LGBT osoba je bio izložen nekom vidu nasilja, čak 70% verbalnom i psihičkom, a 20% i fizičkom nasilju. Međutim, nasilje se retko prijavljuje organizacijama civilnog društva a još ređe institucijama, dok je pitanje lične bezbednosti prioritet LGBT zajednice. Prema rečima predstavnika YUCOM-a, jedan od najznačajnih mehanizama u zaštiti LGBT populacije bi bila adekvatna kaznena politika i primena člana 54a Krivičnog zakonika koji se odnosi na zločin iz mržnje. Razlog za neprimenjivanje ovog člana bi mogao biti u obuci nosilaca pravosudnih funkcija.
Do identičnih nalaza je došao Centrov tim koji je sproveo istraživanje o bezbednosti LGBT osoba prošle godine. Tim je sproveo fokus grupe i intervjue u pet gradova Srbije. Glavni nalazi su ukazali da se nastavlja trend izrazitog osećanja nebezbednosti LGBT osoba, nepoverenja u rad policije i nepoznavanje načina delovanja Vojske Srbije. Osećaj nebezbednosti je usko povezan sa percipiranim arbitrarnim radom institucija i visokom tolerancijom države prema nasilju i on ne zavisi od ranijeg iskustva doživljenog fizičkog nasilja.
Za razliku od 2011. godine kada je CENTAR sproveo prvo pilot istraživanje o bezbednosti LGBT populacije u Srbiji u kontekstu njihovog odnosa sa policijom i vojskom, LGBT identitet nije primarni već dodatni izvor nebezbednosti. U takvom kontekstu, autovanje predstavlja jedan od ključnih problema i utiče na načine ponašanja u različitim sferama života. Mnogi učesnici/učesnice sa kojima je istraživački tim imao prilike da razgovara, svesno odlučuju da se ne autuju ni na poslu ni među prijateljima kako ne bi bili/bile diskriminisani i potencijalno odbačeni od strane društva. Što je manji broj autovanih pripadnika LGBT populacije u Srbiji, to je veća verovatnoća da će nasilje koje pretrpe ostati neprijavljeno, a diskriminacija kojoj su izloženi veća.
Poverenje ispitanika/ispitanica prema policiji je na niskom nivou. Kao i u prethodnom istraživanju, delovanje policije je ocenjeno kao veoma politizovano i uslovljeno direktnim instrukcijama dobijenim od ključnih donosilaca odluka. Uprkos postojanju nepoverenja u rad policije, više od polovine učesnika/učesnica ovogodišnjeg istraživanja bi prijavilo nasilje kako bi izvršili pritisak na policiju i tužilaštvo da sankcionišu nasilje. Reforme koje sprovode Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su nepoznati velikoj većini učesnika/učesnica istraživanja. Negativne asocijacije na učešće u ratovima u bivšoj Jugoslaviji dodatno pojačavaju nepoverenje i negativan odnos prema vojsci danas.
Za više detalja o nalazima i preporuka istraživanja iz 2016. godine možete pogledati ovde.