29Sep2016

Održana komemoracija Svetlani Đurđević Lukić

U Centru za istraživanje javnih politika u sredu je, u prisustvu porodice, predstavnika brojnih državnih institucija i organa, nezavisnih organa, donatora, nevladinih organizacija, stručnjaka koji su pratili rad naše koleginice i direktorke Centra Svetlane Đurđević-Lukić, njenih prijatelja iz detinjstva, članova Centra i Savetodavnog odbora Centra, održana komemoracija povodom njene iznenadne smrti.

Posle minuta ćutanja, o Svetlaninom društvenom, profesionalnom i političkom angažmanu i o njoj kao ličnosti govorili su dr Dragan Đukanović iz Instituta za spoljnu politiku, dr Vladimir Bilandžić  specijalni savetnik za mere izgradnje poverenja i bezbednosti u misiji OEBS-a u Beogradu i član Savetodavnog odbora Centra i Branka Anđelković suosnivačica i programska direktorka Centra i Svetlanina dugogodišnja bliska prijateljica.

 

Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu:

Nisam zaista mogao ni da pretpostavim da ćemo na današnji dan u ovom kontekstu da govorimo o našoj Svetlani i molim vas da razumete da sam zaista uzbuđen kao neko ko je 15 godina sa njom sarađivao u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i neko ko je zaista dobro poznavao kako na profesionalnom tako i na ličnom planu. Svetlana je u Institut došla 2002. godine u jednom periodu obnove rada Instituta nakon krize devedesetih godina, i kadrovske i svake druge, sveobuhvatne krize i došla je u naš Institut kao jedno veliko osveženje. Za nas koji smo radili u Institutu bilo je zaista zadovoljstvo da sarađujemo, jer je Svetlana volela da se, kada nešto radimo, tome detaljno posvetimo i da to što kvalitetnije uradimo. Posle master studija koje je završila u Velikoj Britaniji, došla je sa nekim za nas novim pojmovima i u razgovorima koje smo često vodili bilo je zanimljivo slušati je kada je govorila o različitim teorijskim konceptima međunarodnih odnosa i savremene globalne bezbednosti.

I kada je otišla sa Instituta barem smo se dva puta mesečno viđali, dosta smo pratili međusobni rad i uvek mi je prijalo kad Svetlana pročita neki od radova i monografija koje sam pisao i kada mi temeljno i studiozno, sa pravom merom ukaže na određene nedostatke.

Ovo je jedna velika tragedija. Svetlana će nam zaista nedostajati. Vidim da su ljudi u Institutu zaista pogođeni njenim odlaskom i iskreno želim da još jednom, pre svega članovima porodice, izrazim saučešće u ime zaposlenih Instituta, i nadam se da ćemo se opet nekad videti na određeni način, kao što kaže Ivo Andrić u jednoj od svojih knjiga „Svi smo mi mrtvi samo se redom sahranjujemo“, i da ćemo imati priliku da porazgovaramo. Slava joj.

Vladimir Bilandžić specijalni savetnik za mere izgradnje poverenja i bezbednosti u misiji OEBS-a u Beogradu i član Savetodavnog odbora Centra:

Poštovani prijatelji i kolege, teško je u ovim trenucima govoriti o Svetlani, ali treba. Ja sam mislio da govorim iz glave, bolje rečeno u ovoj situaciji iz srca. Moje emocije su toliko jake da je zaista teško ih ophrvati ali ipak sam stavio nešto na papir. Način na koji nas je Svetlana napustila je zaista surov i nepravedan. Nepažnjom ili bahatošću jednog vozača prekinut je jedan život posvećen porodici i nauci, otišla je jedna osoba koja je zračila pozitivnim u svemu čime se bavila. Pomisao da nje nema u stvari još uvek nije doprla do mene. Pre svega, ja poznajem Svetlanu petnaestak godina, jedno vreme smo radili zajedno u misiji OEBS-a u periodu osnivanja, pa se ona prebacila u drugu organizaciju. Međutim, putevi su nam se stalno ukrštali, ja sam takođe radio u Institutu za međunarodnu politiku, gde se Svetlana isto zaposlila, tako da smo sve vreme, iako nismo bili u istim institucijama, bili u istoj oblasti i tu smo se jako dobro razumeli i uvek smo nalazili zajedničke tačke ili za konkretne projekte ili jednostavno za konsultovanje i razgovor.

Ono što treba reći o Svetlani jeste da ju je krasila jedna velika angažovanost  i predanost u svakom poslu kome se posvećivala. Ona je uvek tražila nove izazove i vrlo brzo je postajala stručnjak u svakoj problematici kojom se bavila. Nju je uvek krasila svestranost, ali ne i površnost, a to je zaista redak kvalitet. Kao što je rekao Dragan, studioznost, analitičnost i objektivnost bili su obeležje njenog rada. Ona je dugo, duže nego što je želela, radila na svojoj doktorskoj tezi, što opet pokazuje koliko je za nju kvalitet bio u prvom planu i koliko je želela da to bude teza koja je stvarno doprinos nauci u ovoj poplavi raznih doktorata. Ona je izabrala težak put, taj put je završila, uspešno okončala i na samom kraju puta nas napustila. Za nju, sve što je radila nije bio posao, već posvećenost jasnim ciljevima, koje smo i mi delili. Ona je pojmu javnih politika davala konkretan sadržaj i nije slučajno što se njen Centar tako zove. Ona je bila spoj nevladinog aktivizma i profesionalizma, što je teško postići i ne viđa se često, a i redak je kvalitet. Kada je radila u misiji OEBS, u kancelariji šefa misije, ona je pratila i analizirala medije, pre toga je radila kao uspešna novinarka NIN-a, ali je to bio posao koji je u određenoj meri bio kancelarijski, ona je želela više angažovanosti i kreativnosti. Onda je odabrala teži put, i od tada je pratim. Njena karijera je doticala raznorodne teme, ali je uvek imala konsekventnu crtu, a to je bila promacija ljudskih prava, promocija javnog interesa, ravnopravnosti građana, posebno u oblasti njene bezbednosti, zatim pitanja koja se tiču zaštite privatnosti, dostojanstva ličnosti,  bez obzira na političku orijentaciju, na nacionalno ili bilo koje drugo obeležje i opredeljenje.

Svetlana je zaista svetlela društvenom, medijskom i političkom scenom i to svetlo će nam i te kako nedostajati, i teško je i nemoguće je zameniti. Zaista sam retko sretao osobe tako pozitivne energije, sa toliko entuzijazma i toliko privrženosti poslu kojim se bave. Uvek sam sa Svetlanom rado razgovarao, sarađivao i radovao se novim susretima. Poslednji put smo se čuli u petak oko podne, i dogovarali smo se o susretima za ovu nedelju. Žao mi je što tih susreta nije bilo više i što ih više neće biti. Ona je bila, pored svih ovih karakteristika, i duhovita osoba, puna intelektualnih iskrica koje su ispunjavale svaki razgovor sa njom. Svetlanu sam dobro poznavao na radnom planu, a imao sam sreće da upoznam i njenog supruga, privatno smo se viđali povremeno i znam koliko je bila prvržena porodici i pored svih obaveza koje je imala. Bila je potpuno posvećena svojoj porodici, suprugu Draganu, ćerki Luni, sinu Časlavu, sestri Vesni. Njima je najteže i taj se gubitak ne može nikada potpuno preboleti, ali na nama je da čuvamo uspomenu na Svetlanu, na njeno delo i na njenu ličnost i da na taj način bar malo olakšamo bol porodice i svih nas i da očuvamo trajnu uspomenu na njihovu i našu Svetlanu. Slava joj.

Branka Anđelković suosnivačica i programska direktorka Centra i Svetlanina dugogodišnja bliska prijateljica:

Većina danas prisutnih uglavnom Svetlanu pamti iz perspektive njene skorašnje uloge, kao neumornu pokretačku energiju  Centra. Od 2010. godine, od kako smo Pavle Golicin, ona i ja uplovili u ovu zajednicku avanturu,  Svetlana se ovom projektu, kao i svemu što je radila, ozbiljno posvetila.   U ovoj našoj istraživačkoj stanici Svetlana je na prvom mestu videla neograničen prostor za delovanje u javnosti.

U Centru je Svetlana iniciriala i vodila brojne projekte, a sa naročitim interesovanjem baš one koji su osvetljavali svakodnevne bezbedonosne probleme sa kojima se suočavaju građani u Srbiji: Cenar je među prvim istraživačkim organizacijama počeo da analizira aspekte bezbednosti LGBT populacije, Roma, mladih.  Veza između nasilja nad ženama i posedovanja oružja u Srbiji takođe je bila jedna od središnih tema njenog angažmana u poslednje vreme.

Svetlana je u svom istraživačkom radu imala širok zahvat, te je tako vodila paralelnu karijeru:      

Njeno interesovanje za globalne bezbedonosne politike, počelo je jos sredinom devedesetih dok je uživala status zapaženog imena srpskog novinarstva u nedeljniku NIN. Svetlana se od tada bavila američkom spoljnom politikom, primarno iz ugla vojne doktrine.  Njena tek završena doktorska teza je takođe pratila taj trag: rad je istraživao ulogu UN u čuvanju mira i kreiranju lokalne policije u Istočnom Timoru. I kao što bi naša koleginica i prijateljica Denisa Kostoviceva, profesorka sa London School of Economics rekla: “dok smo svi mi sa Balkana mogli da budemo samo stručnjaci za Balkan, jedino je Svetlana mogla da piše o globalnim i geografski dalekim temama”, i da parira kvalitetom profesorima, stručnjacima  i na domaćoj i na međunarodnoj sceni.

Pisački talenat Svetlana je iskazivala kroz brojne objavljene radove kao što su monografije i prilozi u raznim zbornicima i časopisima. Pored toga, precizan i delikatan pristup pisanoj reči virtouzno je iskazivala kroz svoj, često javnosti nevidljiv, urednički rad, o temama koje nisu njena uža specijalnost. 

Međutim, koliko god da je verovala u ubojitu reč pera, Svetlana je skoro isto verovala u snagu grupnog angažmana i  aktivizma. Uprkos veoma izrazitom individualizmu, mislila je da jedino zajednička akcija donosi rezultate. I bila je spremna da u to ime da prioritet interesima kolektiva.  Tako je, neočekivano, Centar kao think tank postao bitan akter angažovane građanske scene… a opet na Svetlani svojstven način, uvek sa merom i verom da analitika ne postoji samo zbog sebe same, već i zbog toga da ukaze na nove prostore i pravce za delovanje.

Iako nije imala iluzija da se domen politike može brzo promeniti, bila je veoma angažovana u  javnosti dosledno zagovarajući ideje u koje je verovala: između ostalog da bezbedonosna politika u Srbiji nije dovoljno usmerena na svoje građane, i da se građani često osecaju nebezbedno. Te da društvo u kome se građani tako osećaju traži ozbiljno angažovanje svih da bi se taj problem rešio, 

Pre osnivanja Centra Svetlana je istraživala razlišite profesionalne karijere, koji su imali jedan zajednički imenitelj – radoznalost.  Radila je kao istraživačica i savetnica pri Odeljenju za međunarodni razvoj London School of Economics (LSE) u Londonu, UN Centru za kontrolu pešadijskog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Misiji OEBS u Beogradu.

Bila je takođe angažovana na raznim projektima:  Ministarstva nauke, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane RS, kao istraživačica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Sarađivala je sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).   

Međutim, po sopstvenom svedočenju, uvek joj je bila draža uloga spoljnog saradnika jer je tako kroz visoko razvijeni smisao za individualni rad mogla slobodno da istražuje nove prostore i plasira nove ideje.

Svetlana i ja smo se upoznale u NIN-u ranih devedesetih.  Te jeseni 1991. kad sam kao novopečena saradnica NINa kročila u redakciju,  Svetlana je bila prvo lice koje sam videla.

Danas u sredu, 28 septembra, Svetlana je trebalo da brani doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, o ulozi UN u čuvanju bezbednosti u Istočnom Timoru.  Umesto toga, ispraćamo je danas na drugi način. Ali, za mene lično– Svetlana je odavno, kroz svoja lična i profesionalna dostignuća, polozila životni doktorat.  Svetlanin odlazak je lični i profesionalni gubitak ne samo za CENTAR i njegove saradnike, već i za mnogo širu javnost u Srbiji.  Sa nevericom i tugom se danas, mi njeni prijatelji i kolege, opraštamo od nje.  Saosecamo sa Svetlaninom porodicom zbog njihogov gubitka: sa Draganom,njenim suprugom,  njenim dragim sinom Časlavom, i dragom ćerkom Lunom, i Vesnom, njenom sestrom koja je bila uvek Svetlanina podrška.

Od Svetlane Đurđević Lukić su se u utorak uveče, minutom ćutanja, oprostili i članovi Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Svetlana je aktivno učestvovala u radu Foruma kao njegova dugogodišnja članica.

Tim Londonske škole za ekonomiju saopštio je u utorak da je duboko je potresen preranom smrću svoje koleginice, članice Istraživačke mreže Jugoistočne Evrope Svetlane Đurđević - Lukić.

“Svetlanina potpuna predanost istraživanju, poboljšanju javnih politika, prijateljima i porodici se ne mogu ni sa čim uporediti. Uvek je bila zainteresovana za nove ideje, bilo da su u oblasti akademskih istraživanja ili u oblasti javnih politika. Iako je njena stručnost bila impresivna, uvek je prilazila saradnji skromno, sa velikom otvorenošću prema stavovima drugih. Njena kritika  bila je intelektualno oštra, ali uvek izrečena na najljubazniji mogući način. Taj stav je pretvarao kolege u prijatelje, kojima će bolno nedostajati”, navela je dr Denisa Kostovicova, sa Departmana za međunarodni razvoj, Londonske skole za ekonomiju. Šta su o ekspertizi, posvećenosti istraživačkom radu i ličnim kvalitetima naše koleginice Svetlane rekli drugi članovi tima LSE možete pročitati ovde.

Zahvaljujemo se svima koji su došli da odaju počast našoj direktorki Svetlani. Takođe se iskreno zahvaljujemo svim kolegama i prijateljima na izrazima saučešća i podršci u ovim teškim trenucima.