Projekat: Posedovanje vatrenog oružja i ljudska bezbednost02Jul2016
Legalizacija oružja ne sme biti ad hoc akcija
Legalizacija oružja mora biti dobro pripremljena i treba da uključi civilno društvo, smatra Centar za istraživanje javnih politika. Ministar policije Nebojša Stefanović je danas pozvao građane da predaju policiji ilegalno oružje koje poseduju, nakon tragedije kod Zrenjanina u kojoj je čovek ubio petoro i ranio preko 20 ljudi pucajući iz “kalašnjikova” za koji nije imao dozvolu. Slična akcija organizovana je i 2015. godine, kada su tokom tri meseca građani Srbije predali oko 2.200 komada oružja, 160.434 komada municije, 979 bombi i 128 eksplozivnih sredstava. U isto vreme registrovano je 1.326 komada oružja, od 4.300 zahteva koje su građani podneli.
Pre toga, prema pisanju RTS-a, legalizacija u Srbiji je bila i 2007. godine, kada je predato 8.500 komada oružja, dok su u legalizaciji 2003. godine građani predali 48.000 komada različitog naoružanja.
Povodom prethodne akcije Svetlana Đurđević-Lukić direktorka Centra za istraživanje javnih politika posebno je podvukla da za razliku od drugih zemalja u regionu, u Srbiji u legalizaciji iz 2015. godine nisu ponuđene podsticajne mere a to je očito i sada slučaj.Rezultati sličnih akcija u regionu su šaroliki. U BiH je akcija vođena od septembra 2013. do kraja 2014. i tu je, kao i u Hrvatskoj, primenjivana podsticajna mera, od keš isplata za predato oružje, do tombole sa belom tehnikom i automobilima. U Albaniji su zajednicama koje su uspešno sakupljale oružje davana sredstva za razvoj opština.
Đurđević koja se godinama bavi problematikom zloupotrebe vatrenog naoružanja u kontekstu ljudske bezbednosti, je takođe rekla da bi za novinare bilo interesantno pitanje zašto MUP nije izašao sa analitičkim podacima i bolje pripremio ovu akciju legalizacije u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Akcija je bila idealna prilika da MUP saopšti podatke o posledicama po fizički integritet, uključujući one o polu i starosti, kontekstu incidenata, međusobnom odnosu počinilaca i žrtava, i da na osnovu analize statitistike osmisli kampanju ciljanu prema konkretnim grupama stanovništva, pa i na konkretnim lokacijama gde su ovakve zloupotrebe učestalije. „Centar ovom problemu pristupa isključivo sa stanovišta ljudske bezbednosti, sa stanovišta građana, konkretnih ranjivih grupa i zato smatra da je rešavanje ovog problema od velikog značaja ne samo na unutardržavnom već i na regionalnom nivou“, rekla je Đurđević.
Da podsetimo, novi Zakon o oružju i municiji usvojen 2015. predvideo je odloženo dejstvo od godinu dana kako bi se sprovele pripreme, uključujući i ovu kampanju. U Skupštini je, međutim, usvojen amandman da se sa akcijom krene odmah po objavljivanju Zakona. Ovaj potez bio je kontraproduktivan jer nije ostavio vremena za pripremu.
Novi Zakon je dono nekoliko noviteta, kao što su obavezne medicinske provere građana koji žele da poseduju oružje, pri dobijanju dozvole i na svakih pet godina, koje bi mogle da doprinesu tome da se ono ne nađe u pogrešnim rukama. Međutim, uspeh zakona se obično lomi na njihovoj implementaciji.
Prema prvoj izjavi ministra nebojše Stefanovića, čovek koji je u Žitištu ubio pet i ranio 20 osoba nije imao nikavu prethodnu istoriju zloupotrebe oružja. Počinilac je prvo ubio svoju suprugu i njenu prijateljicu.
Prema analizi Centra iz 2015. godine, suprotno utisku koji javnost stiče na osnovu pisanja medija, u Srbiji po apsolutnom broju smrtnih ishoda porodično nasilje ima primat u odnosu na kriminalne obračune, a veliki broj incidenata događa se među prijateljima i poznanicima.Žene su nesrazmerno često žrtve oružanog nasilja.
U slučaju nasilja u porodici, više od 50% slučajeva upotrebe oružja završilo je smrtnim ishodom. Pritom žene su pet puta češće žrtve nego počinioci, a samo minimalan broj njih poseduje oružje. „Čak i kada oružje nije upotrebljeno, njegovo postojanje u kući može biti simbol pretnje ženi i deci“, rekla je Đurđević, posebno naglašavajući rodnu dimenziju u posedovanju i korišćenju oružja.
Ove rezultate istraživanja Centar je predstavio na okruglom stolu u organizaciji UNDP/Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC), održanom u Medija centru 29. maja 2015. godine.