Projekat: Stranke o problematici bezbednosti u izbornoj kampanji13May2016
Aktiviranje protivraketnog štita NATO u Rumuniji, implicitan pritisak na Srbiju
Vest o tome da NATO aktivira protivraketni štit u susednoj Rumuniji, uprkos protivljenja Rusije, koja je najavila odgovarajuće protivmere još jednom je aktuelizovala i potvrdila navode o rastućoj tenziji na relaciji NATO-Rusija. Postavljanje ovog štita znači i implicitan pritisak na Srbiju. Pitanje je koliko u takvim međunarodnim okolnostima ima mesta za bezbednosnu politiku koja se temelji na vojnoj neutralnosti saopštio je u petak Centar a preneli agencija Fonet i Balkan magazin.
Među strankama i koalicijama koje će biti zastupljene u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije ne postoji slaganje ne samo o tome šta je bezbednosna politika Srbije, već ni šta čini sadržaj vojne neutralnosti koja je dominantno opredeljenje političkih aktera. Stranke se u tumačenju neutralnosti opredeljuju od produbljene i institucionalizovane saradnje sa NATO, do jačanja vojne saradnje sa Rusijom, pokazuje najnovija analiza Centra za istraživanje javnih politika.
„Politika vojne neutralnosti je, u slučaju Srbije, prazna forma u koju sadržaj po svojoj volji stavljaju političke elite na vlasti. Međutim, opozicione stranke desne političke orijentacije su iskoristile taj prazan prostor i neutralnost u upravo završenoj kampanji definisale na svoj način: kao nepristupanje NATO-u i blisku bezbednosnu saradnju sa Rusijom. Potrebno je doneti novu Strategiju nacionalne bezbednosti kao dokumenta koji će definisati šta je tačno bezbednosna politika Srbije i kako se ona ostvaruje,“ kaže Jelena Radoman, saradnica CENTRA i autorka predloga praktične politike pod nazivom “Šta je bezbednosna politika Srbije?”.
Novoj dinamici kada je reč o opredeljenjima u bezbednosnoj politici, neće doprineti samo ulazak u Narodnu skupštinu, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Dveri, stranaka koje zagovaraju prekid pregovora sa EU i NATO, već i razlike unutar vladajuće koalicije. Na izbornoj listi oko SNS bilo je zastupnika obe krajnje pozicije, a za sada jedini zvanični koalicioni partner ove stranke, Savez vojvođanskih Mađara, opredeljen je za ulazak Srbije u NATO.
Kako je monitoring izborne kampanje koji je sproveo Centrov tim pokazao, građanima nije omogućeno da steknu celovitu predstavu o stavovima stranaka o bezbednosnoj politici Srbije u širem smislu.
„Stranke su propustile priliku da argumentovano progovore o nizu tema iz oblasti bezbednosti koje imaju direktan uticaj na poziciju građana i kvalitet života – od nasilja u porodici, preko jačanja civilne i demokratske kontrole nad vojskom, policijom i službama bezbednosti, do zloupotrebe oružja, migrantske krize, izazova terorizma. Istraživanje je pokazalo i da većina izbornih koalicija nije bile zasnovana na programskom usaglašavanju, pa se stiče utisak da su stranke, kada je reč o ovim temama improvizovale odgovore, nastojeći da ostave što više otvorenih opcija” - kaže Svetlana Đurđević-Lukić, direktorka Centra za istraživanje javnih politika.
Dosadašnje nepostojanje spoljnopolitičke strategije, prouzrokovalo je nejasnu i nepredvidljivu bezbednosnu politiku Srbije u kojoj je glavna dilema kojoj bezbednosnoj zajednici Srbija pripada. To je poslednjih dana vidljivo i u unutrašnjoj politici, u kojoj postoje nejasnoće odnosno različite vrednosti u pogledu razumevanja bezbednosti građana i delovanja institucija koje treba da je garantuju.
Predlog praktične politike “Šta je bezbednosna politika Srbije?” možete naći ovde.
Rezultate praćenja tema iz oblasti bezbednosti tokom izborne kampanje možete videti ovde.