Projekat: Mladi i demokratska kontrola sektora bezbednosti26Apr2015
Blic: Istina o mladima u Srbiji
Oni imaju parkove, ali više vole šoping centre. Ne okupljaju se više u školskim dvorištima već u kladionicama i kafićima. Redovni su u kafanama i klubovima. Ne izlaze više samo vikendom, već i radnim danima. Ne ispuštaju smartfon iz ruke. Televiziju retko gledaju, ali zato ne silaze sa društvenih mreža...
Veći deo današnje mlade generacije odrastao je u ratu i posleratnim okolnostima. Na daleka putovanja nisu mnogo išli, a zbog zategnutih posleratnih odnosa slabo su putovali i po regionu. Po onome što su gledali na televiziji i internetu očekivali su bolji život kada odrastu. Mislili su da će ih čekati dobri poslovi nakon školovanja, dobre plate, skupa kola i sopstveni stan. I sloboda. Umesto toga, usledio je šok, donosi dnevni list Blic.
Istraživanje “Položaj i potrebe mladih u Srbiji”, koje je sprovelo Ministarstvo omladine i sporta, pokazuje da čak 70 odsto mladih u Srbiji živi sa roditeljima i posle 25. godine, finansijski je uspelo da se osamostali tek njih 12,9 odsto, a stambeno svega 2,9 odsto.
Uprkos svemu tome, veći deo mladih u Srbiji traga za poslom, ali ne želi da radi za 25.000 dinara, pa vreme provodi u kafićima, klubovima, na društvenim mrežama.
- Mladima nedostaje inicijative, invencije i mašte. Moraš prvo da izmaštaš šta želiš da radiš, pa da onda to u svetu oko sebe i pronađeš. Umesto toga, oni silno vreme provode za kompjuterom. Provodim i ja, ali ja sam 20 knjiga napisao na njemu. A hoćemo li čitati neke nove knjige? Ko će ih napisati? Ne možemo sve raditi na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama. To je opsesivna vezanost za tehniku - objašnjava Ratko Božović, sociolog.
Poklonili su svoje vreme prijateljima, ali samo ako pričaju preko Vajbera, Vocapa, Mesindžera i raznih drugih aplikacija za druženje. Čet je zamenio zagrljaj i razgovor oči u oči kojim se rešavaju ključna životna i mala svakodnevna pitanja. Jednim smajlijem ili stikerom preko interneta, emocija i problema kao da se otresu.
- To je selfi komunikacija. Gde god se okrenem vidim telefone. Zapita li se iko da li smo došli u kafić i park da pričamo ili da se “selfiramo”? A i u kafanama sada trešti muzika, pa se ni tu više ne priča. Ništa bolje nije ni kada dođemo kućama: kao telad ili sedeće figure gledamo rijaliti programe koji su kao došli iz sveta nas da usreće. To nije program za slobodne i pametne ljude, ali je jedini prozor u svet koji mladi sada imaju. I šta vide? Erotiku na ivici sa pornografijom i nasilje. Šta onda očekivati od mladih? - priča Božović.
Prema pomenutom istraživanju mladi koji žive u Beograda kraće traže posao i smatraju da imaju raznovrsniju i veću ponudu kulturnih sadržaja u odnosu na mlade iz drugih regiona. Beograđani smatraju da u prestonici imaju veću mogućnosti za ispoljavanje talenata i kreativnosti. Ali vremena za internet, ma šta da rade i gde god da su, uvek imaju. Skoro svi ispitanici koriste internet, a u najmlađoj starosnoj grupi korišćenje interneta ide do 97 odsto. Svi su onlajn.
- Škole ne rade i stalno su u štrajku. Omladinom se niko ne bavi, ni porodica, ni institucije. Prepušteni su sami sebi i ne znaju šta da rade, pa urade ono što im je najlakše - nakače se na društvene mreže. Tinejdžeri više ne umeju da razgovaraju, sede jedni preko puta drugih i guraju mobilne telefone i slike pod nos. Na društvenim mrežama vode jednosmernu komunikaciju, pišu neke komentare, a ne znaju ni kome ni zašto. Izgubljeni su i otuđeni. Najveći problem je što dok se situacija u društvu ne reši, ne može se pomoći ni mladima - ističe Vesna Tomić, socijalni psiholog.
Iz toga, nažalost proizlazi najgore: vršnjačko nasilje, stalna izloženost omalovažavanju na društvenim mrežama i okretanje ka jedinim izborima koji se učine mogućim - alkoholu i drogi. Da situacija bude gora, to ih samo učini popularnijim i kul među vršnjacima. Svakog vikenda lekari imaju pune ruke posla...
Podaci iz istraživanja “Mentalno zdravlje mladih u Srbiji”, obavljenog u 40 srednjih škola, pokazuju da je svaki deseti učenik pušač, a da je 14 odsto njih uzelo barem jedan narkotik u proteklih 12 meseci. Umesto razgovoru i savetovanju sa roditeljima, mentorima, prijateljima, mladi stres smanjuju alkoholom, narkoticima, pa i lekovima za smirenje!
Gotovo polovina, 49 odsto mladih napilo se jednom u poslednjih 12 meseci. Od tog broja 59 odsto su mladići, ali ne zaostaju ni devojke. A da bi bili u trendu svaki četvrti ispitanik pomešao je alkohol sa energetskim napićem, što važi za vrlo opasnu kombinaciju po organizam i odraslog, a kamoli mladog čoveka. Truju se i lekovima za smirenje - 10 odsto učenika u 12 meseci.
Prva seksualna iskustva doživeli su sa 16 godina, a mesečno je seksualno aktivno 30 odsto mladića i 18 odsto devojaka. I ono što posebno brine, više od polovine njih (53 odsto) nije koristilo prezervativ!
Sociolozi kažu da je sve to povezano i proizlazi iz jednog osećanja koje je danas karakteristično za mlade - dosade.
- Najveći problem je što mladi ne znaju da je vreme najvažnija ljudska imovina. A društvene mreže su im silno gubitništvo vremena. A iz toga prelaze u dosadu. A dosada je bolest koja ubija na rate. Iz nje se okreću alkoholizmu i drogama... I po tome smo prvi u svetu. Ta reč nekada nije ni postojala. Kako da mi bude dosadno kada sam ili u školi ili sa drugovima igram fudbal ili čitam knjigu. Od svoje ćerke sam prvi put čuo “dosadno mi je” i ostao zapanjen - kaže Božović.
On dodaje da mladi za osećanja koja ih dovode u problem nisu krivi.
- Krivo je društvo koje ne daje priliku i ne poštuje mlade, a ponižava i degradira stare, društvo koje je trulo u svim temeljima. To je Srbija danas.
Aleksandar Radojičić (28), glumac
Otuđeni smo
Tehnologija je olakšala da uđemo u novi svet, olakšava život, a s druge strane nas otuđuje i udaljuje od drugih ljudi. Mladima u Srbiji treba više dobrih uzora, da se više piše o uspešnim i obrazovanim ljudima na koje bi mogli da se ugledaju. Najmlađima fali edukativni sadržaji na televiziji. Povela se reč o tome kako Branko Kockica ide u penziju, svi su se setili kako je lepo bilo odrastati uz njega. To nam fali! A svi bismo pružili ruku podrške onome ko bi pokrenuo tako nešto.
Bojana Stamenov (29), pevačica
Na mladima svet ostaje
Mladi treba da se potrude da što više putuju, da vide svet, ali da se vrate, pa da poguramo našu zemlju napred. Nezahvalno je to reći, jer nemamo iste uslove za to, ali na mladima svet ostaje, pa ćemo ih valjda stvoriti sami. Trebalo bi da rade na tome da odlaze, ali ne za stalno. Da dođu i da počnemo da uvodimo neke nove trendove, da drugačije razmišljamo i da se razvijamo. Nažalost, mi nemamo tu sreću kao što su imali naši roditelji u vreme Tita pa su mogli da putuju svuda.
Marko Tejić (19), košarkaš Crvene Zvezde
Opasna opsednutost internetom
Mislim da mladima danas nije lako. Ali, svaka generacija imala je neke svoje izazove i probleme sa kojima se suočavala, pa tako i ova današnja. Imam utisak da kod većine mladih postoji manjak entuzijazma, a jedan od problema je i to što su im kroz medije nametnuti neki loši uzori kojih ima napretek.
Ja društvene mreže koristim onoliko koliko moram, odnosno kao korisno sredstvo, da služe meni, a ne ja njima. Nisam zavisan od njih, ali igrom slučaja dosta mojih drugara je otišlo iz Srbije, pa mi taj vid komunikacije dosta pomaže da budem u kontaktu sa njima. Mislim da društvene mreže u poslednje vreme uzimaju previše od detinjstva ovih mlađih generacija. Previše su okupirani društvenim mrežama, mnogo vremena provode na njima, a vreme je takvo da ako nešto ne objaviš na društvenim mrežama, kao da se nije ni desilo. Mislim da je to pogrešan pristup.
Moram da priznam da postoje velike razlike između mog života i života mojih drugova koji se ne bave sportom. Ujutro ustajem ranije kako bih se spremio i odradio prepodnevni trening koji završavam oko podneva. Kada se vratim kući, trudim se da se što bolje odmorim jer me i po podne čeka trening. Sve je prilično isprogramirano, tačno mora da se zna kada spavam, kad ustajem, kad jedem, ali sve to sam prihvatio na najpozitivniji način, jer to je ono što mi omogućava da se na pravi način bavim onim što najviše volim, a to je košarka. Malo slobodnog vremena koje imam uveče trudim se da provodim sa devojkom i najbližim prijateljima.
Internet i mobilni telefoni su korisne stvari, ali opasnost postoji ako postanete opsednuti, da praktično sve to počne da kontroliše vaš život umesto da ga čini lakšim. Moram da naglasim da je internet sjajan prozor u svet kroz koji možeš da vidiš i naučiš mnogo toga, da pronađeš dobar uzor koji će ti pomoći da budeš još bolji.
Marija Stojanović (19), Jagodina
Obožavam izlaske! Svaki dan može da se izađe, uopšte ne mora da bude vikend. Mislim da je spavanje gubljenje vremena, kad pomislim gde sve mogu da idem. Stalno sam na svim društvenim mrežama, aktivna sam na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu, obožavam da se slikam! Mislim da je u inostranstvu život finansijski i politički bolje uređen, ali bih više volela da ostanem da živim u Srbiji, po mogućstvu u Beogradu.
Marija Jevremović (21), Kraljevo
Kada se probudim, ne ustajem iz kreveta dok ne odgovorim na sve poruke na Fejsbuku, Vajberu i Vocapu, nije da se hvalim, ali ima ih. Onako sanjiva obavezno prvo pijem kaficu sa cimerkama da rezimiramo utiske sa sinoćne žurke. Popije se kafa, doručkuje i kreće na faks. Pre faksa ili posle faksa obavezna je kafa ili neko piće sa drugarima. Pošto studiram španski jezik, to piće se popije u Knezu, ne samo zato što je najbliže, već zbog toga što volim gužvu, i sam centar grada. Često ulazim na Fejs i na Instragram, da pogledam šta je ko izbacio. Volela bih da odem iz Srbije u Španiju ako mi se pruži prilika. Nema previše posla za moj profil, zato i kažem da bih želela da odem odavde, ali bih pokušala i u Srbiji da nađem posao u struci.
Filip Miladinović (20), Kraljevo
Često koristim društvene mreže, što zbog posla, što zbog razonode. Čim ustanem pročitam svu poštu na Fejsbuku, pogledam ko je šta okačio, lajkujem, komentarišem i uz Fejs mi i počne dan. Posle odgovaranja na poruke i ugovaranja svirki, par sati vežbam harmoniku, pa pravac na fakultet. Studiram kriminalistiku, a za muziku živim. Imam 20 godina i imam već poduži radni staž. Muzička mi je porodica, pa sam od malih nogu krenuo da radim, tako da sad sam organizujem svirke, imam ih često, a pritom sam i student sa finim prosekom. Sve se može kad se hoće. Mislim da možeš da se razvijaš i da napreduješ u Srbiji. Bio sam dosta po belom svetu, ali definitivno Srbiju nikad ne bih napustio. Moraš da se pomučiš, kao i u svakom poslu, ali možeš da se baviš onim što voliš i da od toga živiš.
Vanja Mitić (19), Vrnjačka banja
Ja sam ono, što ljudi kažu, klasičan štreber. Ujutro ustanem, učim, odem na fakultet, vratim se, učim. Sad me je malo sramota. Ali tako je. Za internet uvek nađem vremena, ali samo u pauzama od učenja. Slaba sam sa izlascima, ali volim da se posle predavanja kratko vidim sa društvom.
Nikola Pavlović (22), Koceljevo
Studiram filozofiju - ono od početka nisam hteo da imam karijeru, pa sam izabrao ovaj fakultet. Ne volim rutinu, dosadilo mi je da ovde živim, studiram, ja bih se preselio bilo gde. Tako sam i osnovnu školu završio na jednom mestu, srednju na drugom, fakultet na trećem. U Kragujevac bih se preselio ali neće moji roditelji finansijski da podrže taj eksperiment. Moram negde preko, ili da počnem da radim na građevini. Ništa to od interneta ne koristim, samo tumblr, to mi je nešto kao „internet garaža”.
Centar za istraživanje javnih politika uz podršku Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji sprovodi projekat „Lokalni bezbednosni problemi mladih i demokratska kontrola sektora bezbednosti” koji treba da da doprinos jačanju saradnje između države i civilnog društva u prepoznavanju ključnih problema (ljudske) bezbednosti na lokalnom nivou sa kojima se suočavaju mladi, kao i ka promovisanju učešća mladih u reformi sektora bezbednosti, posebno u demokratskoj kontroli ovog sektora.