Tekst konkursa

FOND SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ
– VI NAGRADNI KONKURS –
2022. GODINA

 

 

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) raspisuje šesti godišnji poziv za studente osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija u Republici Srbiji za učešće u nagradnom konkursu fonda „Svetlane Đurđević Lukić“. Radove je potrebno dostaviti do 30. septembra 2022. godine.

Organizovanje nagradnog konkursa predstavlja istovremeno promociju ljudske bezbednosti kao centralne teme istraživačkog interesovanja Svetlane Đurđević Lukić (1963-2016), jedne od osnivačica Centra za istraživanje javnih politika i njegove prve direktorke. Kao i prethonih godina naš konkurs podržava Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.

Polazeći od osnovne ideje pokretanja nagradnog konkursa - nesigurnost i ranjivost pojedinca u XXI veku, ove godine bavimo se sledećim temama:

Tema 1: Lako i malokalibarsko oružje (SALW - Small arms and ligt weapons)

Tema lakog i malokalibarskog oružja je u istraživačkom fokusu CENTRA više od 10 godina, što je rezultiralo objavljivanjem brojnih akademskih i policy radova koji su dostupni na sajtu CENTRA. Neke od istraživanih oblasti koji mogu da budu smernica autorima i autorkama su: zloupotreba SALW i pitanje mladih ili nasilja u porodici; politike smanjenja količine SALW-a na Zapadnom Balkanu; bezbednosne politike držanja, nošenja i korišćenja SALW; kulturološki aspekti SALW-a (npr. kontekst šenlučenja na Balkanu, velike količine posedovanja u Finskoj ili pak masovne pucnjave u SAD); uspešnost implementacije Mape puta za Zapadni Balkan. Ovo nije konačan spisak tema, već samo smernice koja vam mogu pomoći u formulisanju vaših radova.

Tema 2: Zaštita podataka o ličnosti

Od autora se očekuje da sagledaju izazove sa kojima se suočavamo u digitalnoj, 4.0 eri, a koje se tiču zaštite, odnosno zloupotrebe naših (ličnih) podataka. Korišćenjem koncepta ljudske bezbednosti, autori i autorke treba  kritički da pristupe istraživanoj temi pokrivajući neke od oblasti: privatnosti i rad od kuće, korišćenje i zloupotreba biometrijskih podataka, neselektivni nadzor, prenošenje genetskih podataka preko granica države, korišćenje novih tehnologija i profilisanje.

Tema 3: Klimatske promene i ljudska bezbednost

Pitanje klimatskih promena ostavlja mogućnost autorika i autorkama da odluče koji će aspet i kontekst predložene teme istraživati, stavljajući ga u fokus ljudske bezbednosti. Neke od tema koje bi mogle biti istraživane su svakako aspekti zdravstvne bezbednosti usled zagađenja (vazduha/vode/zemljišta), zatim ekološka politika Srbije i najavljena zelena agenda, utiacaj klimatskih promena na rodni aspekt bezbednosti, ekološke migracije, i dr.

Tema 4: Oružani konflikti i migracije

Do sada je 2015. godina uzimana kao referentna vremenska tačka za “početak” migracionih kretanja koji su izazvale velike promene u Evropi kada govorimo o bezbednosti, percepciji bezbednosti domicialnog stanovništa i pormenama u bezbednosnim politikama. Izbijanjem rata u Ukrajini 2022. godine, došlo je do novog talasa izbeglica ka zapadu. Kakve su implikacije jednih i drugih migracionih kretanja na teritoriji Evrope, na koji način se ova kretanja ljudi razlikuju, kako utiču na bezbednost domicilnog stanovništva ili pak bezbednosti države, regiona i/ili Evrope, odnosno na koji način je njihova bezbednost ugrožena, postoje li izvesne identitetske razlike ova dva migraciona toka i dr.

Tema 5: Energetska bezbednost

Energetska bezbednost postaje sve značajnija sa porastom globalne potražnje za energentima, njihove nerevnomerne raspodeljenosti i zagađenjem životne sredine. Pitanje adekvatnog pristupa energentima po pristupačnoj ceni čini temu energetskog siromaštva vrlo povezanom sa ljudskom bezbednošću, naročito kada se ima u vidu da marginalne društvene grupe nemaju adekavatan pristup ekološkim opcijama grejanja. Tzv. zelena tranzicija - prelazak na obnovljive izvore energije - postaje sve značajnija u narednim godinama, a posebno u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim (ne)usaglašavanjem sa evropskim energetskim i ekološkim politikama.

Najbolja dva rada (jedan rad iz kategorije osnovnih studija i jedan rad iz kategorije studija drugog stepena), biće nagrađeni tromesečnom, odnosno dvomesečnom stipendijom. 

Uslovi konkursa

Za učešće na konkursu mogu da se prijave studenti i studentkinje osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija, sa privatnih i državnih fakulteta iz svih naučnih oblasti (medicinskih, društveno-humanističkih, prirodnih, tehničkih), iz Republike Srbije, kao i oni iz inostranstva koji se u Srbiji nalaze na studijskom boravku ili razmeni.

Neophodan kriterijum za učešće je da kandidatu/kandidatkinji studentski status ne ističe do 15. marta 2023. godine, jer se stipendije isplaćuju počevši od dodele nagrada u naredna dva odnosno tri meseca. Pri dostavljanju radova potrebno je da se dostavi i overena potvrda fakulteta o studentskom statusu kandidata/kandidatkinji.  

Uputstvo za tehničku pripremu rada za nagradni konkurs „Svetlana Đurđević Lukić“

Radove za učešće  na nagradom konkursu Fonda „Svetlana Đurđević Lukić“ potrebno je dostaviti prema  navedenim  uputstvima. Rukopisi  koji  nisu  sačinjeni  prema  navedenim  uputstvima  neće biti uzeti u razmatranje.

Radovi se dostavljaju na srpskom jeziku, latiničnim pismom. Strana imena i pojmovi navode se u srpskoj transkripciji po pravilima Pravopisa srpskog jezika Matice srpske (sedmo izdanje, 2016. godina). Pri prvom navođenju stranog imena ili pojma u zagradi je neophodno navesti iste u originalu. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju latinski termini, koje je neophodno pisati u originalu.

Obim rada ne treba da bude duži od 3000 reči, pri čemu u navedeni obim nisu uračunati sažeci, reference i prilozi.

Radovi se dostavljaju u Microsoft Word-u (sa .doc ili .docx ekstenzijom), A4 formatu (210x297) stranice, sa marginama 2,5 cm (sve margine) i obostranim poravnanjem (Justified), u fontu Times New Roman, veličina slova 12, sa proredom od 1,5.

Prva stranica rada treba da sadrži naziv članka, ime i prezime autora i njegovu punu afilijaciju (npr. Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti). Zvezdicom označiti autora koji je određen za korespondenciju i u fusnoti navesti podatke o kontaktu (e-mail). Zatim sledi naslov rada koji se piše velikim, bold slovima. Naslov rada mora jasno da upućuje na problem/predmet koji se u tekstu razmatra; ukoliko je potrebno, podnaslovom se može bliže odrediti prostorno-vremenski, društveno-istorijski, disciplinarni, teorijsko-metodološki kontekst u kojem se problem/predmet razmatra.

Ispod naslova neophodno sledi sažetak (abstract), na srpskom jeziku, obima do 300 reči (kurzivom), sa ključnim rečima (do pet reči).

Tekst članka može da sadrži najviše tri nivoa naslova. Za naslove prvog nivoa koristiti velika slova (normal) (npr. UVOD), naslove drugog nivoa označavati boldiranim slovima (samo prvo veliko slovo, npr. Koncept ljudske bezbednosti), a naslove trećeg nivoa pisati kurzivom (samo prvo veliko slovo, npr. Izazovi koncepta ljudske bezbednosti u XXI veku). Svi naslovi bi trebalo da budu centrirani i odvojeni od ostalog teksta jednim praznim redom.

Spisak literature navodi se na kraju rada. Spisak treba da obuhvata popis samo onih referenci na koje se kandidati/kandidatkinje pozivaju u tekstu. Napomene (fusnote) mogu da sadrže manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (na primer naučnoj građi) itd., ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu.

Navođenje literature u tekstu treba da bude u skladu sa APA stilom (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Prilikom navođenja referenci sa jednim autorom daje se ime autora u originalu, npr. (Ejdus, 2012: 32). Ukoliko referenca ima dva autora, oba se navode u tekstu, npr. (Spasić, Tadić, 2017: 38). Ukoliko referenca ima tri i više autora, navodi se samo ime prvog autora i skraćenica „et al.“ npr (Đorđević et al., 2015: 78). Reference se navode u skladu sa APA stilom. Spisak referenci se na kraju rada navodi abecednim redom po prezimenima autora. Nije potrebno stavljati redne brojeve ispred referenci.

Dostavljeni rukopisi prolaze uobičajenu proceduru anonimne recenzije. Da bi rad bio prihvaćen, mora da ima dve pozitivne recenzije.

Radovi koji su u bilo kojoj formi već objavljeni, kao i radovi koji su u proceduri za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji, neće biti prihvaćeni za objavljivanje u Zborniku. Rad koji je prethodno saopšten na naučnom skupu, a nije štampan u izvodu ili u celini, može biti prihvaćen za objavljivanje u Zborniku, s tim da mora da prođe postupak recenzije kao svi ostali radovi.

Prihvatanjem rada za objavljivanje, autorska prava za članak prelaze na Centar za istraživanje javnih politika.

Rukopisi se dostavljaju isključivo elektronskom poštom na e-mejl konkurs@publicpolicy.rs sa naznakom Nagradni konkurs_Ime i prezime_Fakultet_nivo_studija.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na: konkurs@publicpolicy.rs ili potražite informacije na sajtu publicpolicy.rs i Facebook stranici @PublicPolicyRS.