Projekat: Oružje na meti - zloupotrebe oružja u Srbiji31Mar2015
Efekti primene Zakona o privatnom obezbeđenju
Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Misija OEBS u Srbiji organizuju okrugli sto u okviru projekta Ka efektivnom upravljanju privatnim sektorom bezbednosti u Srbiji.
Cilj ovog skupa je upoznavanje javnosti sa postignućima i problemima u primeni Zakona o privatnom obezbeđenju. Od usvajanja zakona prošlo je 14 meseci, a još uvek nije usvojena sva neophodna podzakonska regulativa. Zakon propisuje da do kraja maja 2015. godine procenjenih 40.000 službenika privatnog obezbeđenja dobije licence za rad (čl. 86 Zakona o privatnom obezbeđenju). Nije poznato jesu li centri za obuku dobili ovlašćenja za rad, koliko je tih centara i da li se počelo sa obukama.
U oblasti kontrole, na skupu će biti reči o tome kako će se MUP organizovati za vršenje kontrole i šta je u prvoj godini primene zakona prioritet u kontroli. Razmatraće se i uloga drugih državnih organa koji učestvuju u kontroli - Inspektorat rada, parlamentarni odbor za odbranu i bezbednost, komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki itd.
Tokom diskusije će se pokušati da se odgovori na pitanje koliko će kašnjenje u primeni zakona uticati na kvalitet obuke i postizanje ciljeva zakona.
Na Okruglom stolu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Misije OEBS u Srbiji govororili su: Marko Milošević, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Nataša Ignjatović, Aleksandar Lakatuš, Polar Security, Dragiša Jovanović, Centar za obuku Privredne komore Srbije Karin Vagner, viša savetnica za pitanja uprave, Misija OEBS u Srbiji. Moderator je bio Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Izveštaj:
Zakon postoji, ali se ne primenjuje
(B92) Iako je zakon o oblasti privatnog obezbeđenja i agencijama koje se se time bave stupio na snagu krajem 2013. godine, do sada nije počeo da se primenjuje.
Godina i po je prošla, a zakon nije počeo da se primenjuje pre svega zbog kasnog donošenja podzakonske regulative, koja je tek nedavno usvojena i to ne u potpunosti. MUP ima kontrolnu i nadzornu funkciju pri sprovođenju ovog zakona.
"Kontrolna i nadzorna funkcija MUP u narednom periodu će biti usmerena prvenstveno na sprovođenje obuke od strane pravnih i fizičkih lica, jer je MUP cilj da dobijemo kvalitetan i stručan kadar i profesionalan koji će moći da obavlja poslove privatnog obezbeđenja", navodi Nataša Ignjatović iz MUP-a.
Prema novom zakonu, da bi neka firma dobila licencu za bavljenje poslovima privatnog obezbeđenja, svi zaposleni moraju da prođu obuku.
"Jedino što MUP neće biti u stanju da sprovodi kontrolu, jer jednostavno nije stvorio preduslove za primenu zakona. Dakle MUP je bio taj koji je donosio zakonsku regulativu i koji treba da propiše kada i pod kojim uslovima se polažu ti testovi. Toga jednostavno nema, samim tim neće moći da se sprovodi kontrola i najlogičnije bi bilo da se period za primenu zakona pomeri za neko vreme", kaže Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosdnu politiku.
Ako se rok ne pomeri, ponovo upadamo u vrzino kolo, jer bi agencije, prema zakonu, licence morale da dobiju do juna ove godine.
"Nemoguće je završiti obuku tolikog broja ljudi do tada. Tako da će se najverovatnije produžiti taj proces, ili će se stvoriti minimalni uslovi za početak licenciranja , a to je 10 fizičkih lica u jednoj firmi, da bi firma mogla dobiti licencu", objašnjava Dragiša Jovanović (PKS).
Zbog ovoga postoji opasnost da se obuka sprovodi traljavo i na brzinu. Od sprovođenja novog zakona najviše bi profitirale same agencije, jer bi se uveo red i ne bi dolazilo do slučajeva da neprovereni ljudi obezbeđuju klubove, gde često dolazi do upotrebe vatrenog oružja, ili da se tim poslovima bave policajci koji nisu na dužnosti.
(Fotografije: Medija Centar, Beograd)