Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima

16Nov2014

Senić: Za viši standard ruralnih područja

„Odbor će se u narednom periodu pozabaviti Upravom i već smo dobili i predlog da se održi javno slušanje o tome šta je sve neophodno uraditi da bi se ona što pre akreditovala za kontrolu i korišećnje sredstava iz IPARD fonda za bespovratna sredstva", rekao je Tanjugu Senić.

Tim sredstvima se, dodao je, podižu kapaciteti srpskih poljoprivrednika i zato je neophodno da ta ona počnu što pre da se koriste.

Članove odbora sa IPARD 2 (2014-2020) upoznali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Kancelarije za evropske integracije i poručili da je za implementaciju ovog pretpristupnog fonda neophodno povećati broj zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja koja bi u narednom periodu trebalo da se preseli iz Šapca u Beograd.

Ova uprava, inače, jedan je od osnovnih instrumenata kroz koji se isplaćuju subvencije proizvođačima u celoj Evropskoj uniji, a njeno osnivanje je bilo i uslov da Srbija koristi pretpristupne fondove EU namenjene agraru.

Senić je rekao da postoje dva problema - spora akreditacija za IPARD i spora akreditacija nacionalne laboratorije za bezbednost hrane.

„U oba slučaja dobili smo odgovor da su u pitanju ljudski resursi, odnosno da nema dovoljno zaposlenih....Godinu dana je prošlo od tada i ništa nismo uradili da rešimo to pitanje“, rekao je šef odseka za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Dragan Mirković.

On je istakao je da je za sprovođenje tog programa neophodno obezbediti potrebnu infrastrukturu te da zaposlenima u Upravi treba pomoć jer ih nema dovoljno.

„Ukoliko se zaposle dodatni ljudi nadamo se da će biti dovoljan broj za implementaciju programa“, kazao je Mirković.

Ovim programom, kako je istakao, poljoprivrednici za voće i povrće mogu da dobiju subvenciju minimalnu od 10.000, a maksimalnu u visini od 700.000 evra.

„Za sektor mleka i mesa minimum je 15.000, a maksimum milion evra. Korisnik može maksimum da povuče 1,5 miliona evra“, rekao je on.

Mirković je istakao i da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji ima pet hektara, a da 48,1 odsto ima samo dva hektara, te da se u našoj zemlji 89 odsto teritorije smatra ruralnim oblastima.

„U tim oblastima živi 58 odsto stanovništva, a svaki peti stanovnik sela je stariji od 65 godina. Stopa nezaposlenosti u ruralnoj oblasti je 20,1 odsto“, naglasio je on.

Istakao je i da u Srbiji ima ukupno 631.552 poljoprivrednih gazdinstva, te da je samo jedan odsto onih koji imaju više od 50 hektara zemlje.

Podsetio je i na izveštaj EK o napretku Srbije na putu ka EU i rekao da je ocenjeno da je u poglavlju 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) ostvaren određeni napredak.

RTV

Foto: RTV, Nenad Jovićević