Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?

19Feb2014

U okviru projekta pogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, dvadeset četvoro mladih Šapčana romske, ali i većinske populacije dobilo je priliku da savlada tajne frizerske i kozmetičarske profesije.

Polaznice kursa za frizere, odevene u sive moderne uniforme, i polaznice kursa za kozmetičare u belim uniformama pažljivo slušaju predavače. U toku je kombinovani čas teorijske i praktične nastave. Devojke, okupljene oko stola gde se obavljaju tretmani nege i ulepšavanja tela i lica, prate šta govori Svetlana Topalović, predavač estetike. Kroz zvuk fena, buduće frizerke upijaju svaku reč Aleksandre Simić, edukatora o tajnama kose.

Od septembra, u „Akademiji Sa-Sha”, u centru Šapca, 24 polaznika uzrasta 16-33 godine – među kojima su trojica mladića, Romkinje i devojke koje pripadaju većinskom stanovništvu – stiču zvanja koja će im omogućiti da nađu posao ili se samozaposle.

Obuka je je deo projekta „SA-SHA: podrška saradnji, inkluziji, obrazovanju i promociji romske kulture u Bosni i Hercegovini i Srbiji”, koji se sprovodi od aprila 2013. do jula 2014. godine.

– Cilj je da se omogući inkluzija romske populacije. Način da se to sprovede prvenstveno podrazumeva da se razlike smanje i da se omogući sticanje nekog znanja i zvanja, da Romi dobiju priliku da se edukuju, kaže Sofka Vasiljković, zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i predsednica Regionalne kancelarije ovog tela u Šapcu.

Partnerske organizacije su grad Sarajevo i Agencija za ekonomski razvoj (SERDA) i austrijska organizacija „Hilfswerk Austria international”. Donator je Delegacija Evropske unije, i to u iznosu od 80% ukupne vrednosti projekta.

Aleksandar Vasiljković, koordinator projekta, kaže da je vrednost projekta 155.000 evra i da je Akademija samo jedan segment.

– Odlučili smo da edukaciju ne omogućimo samo Romkinjama, jer je saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja ustanovljeno da su ova zanimanja deficitarna. Prijavila su se trojica mladića, a među polaznicima su i pripadnici većinskog stanovništva, pojašnjava on.

Projekat pokriva teritorije četiri opštine: Šabac, Loznicu, Bogatić i Koceljevu.

Obuka je zasnovana na najsavremenijim znanjima „hair and beauty” akademija iz Londona, Pariza i Milana. Ima dva stepena: osnovni modul traje pet meseci, a napredni još šest meseci. Napisani su udžbenici, a pored prostorija samog salona opremljena je učionica za teorijsku nastavu.

Najmlađa polaznica je Valentina Vasić (16). Njoj je otac predočio informaciju o ovom kursu. Želi, kako kaže, da se što pre osamostali i počne da zarađuje. Nešto starija od nje je Jelena Dukić (21). Ona živi u selu Drenovcu, udaljenom 13km od Šapca. Nije joj teško da putuje i sa radošću dolazi svaki dan u „školicu”. Paralelno pohađa obe obuke. Nada se da će uspešno položiti ispite i za koji mesec videti koje od dva zanimanja joj više „leži”.

– Svi u familiji su ponosni na mene. Dok nisam počela da pohađam obuku, stalno sam bila kod kuće, imam završenu samo osnovnu školu i nisam nigde mogla da nađem posao, iskrena je Jelena.

Nataša Nedić (25) je po obrazovanju akademski slikar. Ne može da nađe posao u struci, a oduvek je pokazivala interesovanje za anatomiju i negu tela. Bila je na spisku NZS-a kao nezaposleno lice kada je videla poziv za obuku.

– Nadam se da ću prekvalifikacijom brže doći do posla. Takođe, ove veštine je dobro znati. Uvek može da se izmasira neko u komšiluku i da se tako poboljša kućni budžet, smatra ona.

Akademija za obrazovanje kozmetičara i frizera smeštena je u samom centru Šapca. Obuka je svakodnevna, a sam salon će nakon završetka projekta biti otvoren u komercijalne svrhe.

– Projektom je predviđeno da polaznici posle 15 meseci budu osposobljeni da nastave samostalno da rade, da otvore svoje salone. Najbolje među njima ćemo zadržati ovde, a želja nam je i da nastavimo sa edukacijom novih polaznika, kaže Aleksandar.

Kako dodaje Sofka Vasiljković, podršku lokalne samouprave nisu dobili. Obraćala im se sa molbom da omoguće makar besplatan prevoz za polaznike koji putuju do Šapca, ali oni nisu izašli u susret.

– Regionalna kancelarija je preuzela tu obavezu. Svesni smo šta za svaku mladu Romkinju znači da ima zanimanje, da može da sama privređuje, da bude nezavisna.

Naša sagovornica ističe i da se slika obrazovnog statusa Roma u opštini sa oko 70.000 stanovnika (od kojih je, prema procenama, njih oko 10.000 romske nacionalnosti) menja nabolje.

– Možda promene teku sporo, ali je bitno da postoji napredak. Do pre tri, četiri decenije bilo je troje visokoobrazovanih. Danas imamo tri Romkinje na master studijama, jednog doktoranta, 15 njih su studiraju. Obuhvat romske dece u predškolskim ustanovama je svake godine sve veći, ponosna je gospođa Vasiljković. Osim Akademije, projektom pogranične saradnje obuhvaćeni su i edukacija za rad na računarima i programiranje, književne večeri, izložbe radova Roma, seminari o ravnopravnosti, reproduktivnom zdravlju, značaju inkluzije.

Srbija je jedna od devet zemalja jugoistočne i centralne Evrope u kojima se sprovodi „Dekada inkluzije Roma 2005-2015”.