Projekat: Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?04May2018
Ko su digitalni radnici i kakav je njihov status u Srbiji
Kakve su to platforme koje omogućavaju radnicima iz Srbije da nađu posao na globalnom digitalnom tržištu? Koje sve poslove oni obavljaju? Kakav je status digitalnih radnika i radnica u Srbiji? - su neka od pitanja o kojima je govorila Centrova članica, Jelena Šapić u ,,Danu uživo" N1 televizije (emitovano 04. maja 2018).
Govoreći o platformama, Jelena je rekla da one preuzimaju ulogu posrednika između digitalnih radnika ili frilensera i poslodavaca. Ove platforme pružaju prostor u okviru kojeg digitalni radnici npr. iz Srbije se takmiče sa drugima iz različitih delova sveta za poslove. Primeri takvih platformi su UpWork, Freelancer, People per Hour koje nude razne tipove poslova, ali i 99Designs koji je specijalizovan za usluge dizajna, potom BIBO platforma na kojoj mladi ljudi koji dobro govore engleski putem Skajpa drže časove Japancima, Tajvancima i mnogim drugima. Ono što je bitno jeste da se celokupan proces – od postavljanja poslova, traženja, dobijanja posla do isporuke tražene usluge – odvija u digitalnom prostoru. Sami poslodavci/klijenti vrše odabir na osnovu ponuđene cene za dati zadatak, veština koji radnici poseduju, ocene i komentara njihovog prethodnog rada, a nekada i nakon uvida u portfolio, kao u slučaju dizajna. Za usluge uspešnog uparivanja ponude i tražnje, digitalne platforme uzimaju procenat od realizovanih transakcija. Iako je ovakav biznis model danas dominantan, razvijaju se i alternativni modeli – tzv. zadružne platforme koje ili ne naplaćuju proviziju ili provizuju usmeravaju ka jačanju kapaciteta svojih korisnika.
Činjenica da se ceo proces na ovim digitalnim platformama odvija online je ono što ih razdvaja od platformi i aplikacija poput Uber-a, Car:Go-a ili Donesi. U ovom slučaju uparivanje ponude i tražnje se događa online a sama usluga se realizuje u offline prostoru. Korišćenjem Uber aplikacije možemo odabrati vozilo, videti cenu i rutu, a potom takvu vožnju iskusiti u realnom prostoru. Ista praksa je sa Donesi gde putem aplikacije ili sajta odabiramo hranu koja nam se kasnije dostavlja na našu adresu.
Tim Centra za istraživanje javnih politika u kojem su pored Jelene i Branka Anđelković, Tanja Jakobi, Maja Kovač i Milica Skočajić, sprovodi ove godine istraživanje o gig ekonomiji i digitalnom radu u partnerstvu sa Olof Palme centrom u Srbiji. Tim nastoji da ostvari uvid u demografske i socio-ekonomske profile digitalnih radnika sa globalnih platformi. U prvoj fazi istraživanja, prikupljeni su javno dostupni podaci sa tri platforme – Freelancer, People per Hour i Guru. Na ove tri platfrome postoji više od 16.000 registrovanih profila iz Srbije dok je u posmatranom periodu samo njih 465 uspelo da zaradi neku sumu novca. Detaljniji rezultati ove faze istraživanja su predstavljeni na međunarodnoj konferenciji o budućnosti rada u Bukureštu. Ukoliko se, sa druge strane, uzmu opsežnije procene koje je radila Svetska banka pre tri godine, broj digitalnih radnika je i do pet puta veći što svrstava Srbiju u sam vrh online outsourcing zemalja kada se uzme u obzir odnos broja digitalnih radnika i ukupnog broja stanovništva, odnosno veličina radne snage.
Dijapazon poslova kojim se digitalni radnici bave jeste širok. Na digitalnim platformama mogu se naći poslovi koji nužno ne zahtevaju određenu vrstu veština i predznanja, rutinski su, slabije su plaćeni i podrazumevaju mikro zadatke poput označavanja/tagovanja fotografija ili unosa podataka u baze. Sa druge strane, platforme nude i sofisticiranije poslove koje zahtevaju veštine, kreativnost, koji su bolje plaćeni poput dizajna ili razvijanja sajtova i softverskih rešenja. Prvi rezultati istraživanja su pokazali da dominantne grupe veština među digitalnim radnicima iz Srbije su IT veštine, dizajn, pisanje i prevođenje.
Iako u medijima imamo najčešće priliku da slušamo o mogućnostima velike zarade na online poslovima, status ovih radnika je prekaran i nosi sa sobom niz rizika na koje mi kao društvo moramo da reagujemo. Naš tim je mišljenja da upravo koncept dostojanstvenog rada nudi prava i vrednosti koje vredi zagovarati kako bi se današnji uslovi digitalnog rada promenili na bolje.
Celo gostovanje u ,,Danu uživo" pogledajte na ovom linku.
Photo source: N1